Име и презиме

Желим да верујем да расте гледаност Другог програма РТС јер би то значило и да је велики број људи у среду 1. марта у 19.15 видео емисију Ненада Милошевића „Социјализам или капитализам: Бреда Калеф”и уживао у разговору аутора са оперском дивом, мецосопраном светског гласа која се присећала живописно, са духом и енергијом коју имају само људи које је живот кажњавао али и наградио богатим искуствима.

Рођена је пре осамдесетседам година као Рахел Калеф у старој породици која се у Београду пре три стотине година бавила трговином. Уздизали су је прадеда Самуел, деда Нисим и баба Мазал, најстарија жена трговац на Балкану.

Отац Аврам је уписан као Србин мојсијевске вероисповести, био је модеран човек и оженио се, изродио децу са лепом Словенком, Антонијом…

Нацисти су у рату убили све чланове породице, преживеле су само Бреда и њена сестра, кријући се у Кошутњаку, а касније су их сакривале часне сестре католичког самостана на Бановом брду представљајући их, са лажним документима, као избеглице из Словеније. Тако је Рахел Калеф звана Ела добила презиме Ограјеншек.

У знак сећања, задржала је име Бреда и прославила га. Када се удала за архитекту Бранислава Симоновића, додала је и његово презиме и постала пуним именом Рахел Бреда Калеф Симовић.

О рату и о послератном периоду у којем им је национализована преостала имовина коју им нису опљачкали фашисти и о времену када су биле више гладне него сите, ова велика уметница је говорила са истим миром са којим и о својим успесима на оперским сценама Милана, Беча, по Совјетском Савезу или о пријатељству са Пласидом Домингом…

Надахнуто, поучно, са мало добро „угођених” питања, емисија је достојна јавног сервиса и онога што од њега са правом очекујемо.

Добро је што се термином надовезала на занимљиву и по естетици за наше прилике натпросечну добру шетњу писца и документаристе Александра Гаталице под насловом  „Чоколадни Београд” која је представила повест чоколаде и њену примену у посластичарству до данашњих дана.

Пажња ми је попустила оног тренутка када је врсни посластичар почео пред камерама да прави посластицу за коју обични гледалац нема ни прибор (мерач температуре крем масе која се кува) ни састојке (ружина водица)…

Сретох недавно нашу познату глумицу и писца позоришних представа која рече – у праву је Јагош Марковић који каже да треба погледати све на телевизији, да бисмо знали у каквој земљи живимо. Ево примера.

Кад се програм зове „Пепељуге” (ТВ Пинк) очекујете мало романтике, приче о љубави, нади, правди и неправди, добрим и злим људима…

Кад тамо певачица са најдубљим деколтеом у историји телевизије на привременом раду као водитељка мало седи, мало се праћакне па легне на тросед држећи телефон у облике црвене ципеле на високу штиклу и разговара са гледаоцима који су осетили неодољиву потребу да се јаве у програм.

Она је Сандра Африка а гости су јој били и Слађа Алегро, Шаран, Маца и Роберт…! Њима ваљда презимена нису ни потребна.

За разлику од Бреде Калеф Симоновић.