Ime i prezime

Želim da verujem da raste gledanost Drugog programa RTS jer bi to značilo i da je veliki broj ljudi u sredu 1. marta u 19.15 video emisiju Nenada Miloševića „Socijalizam ili kapitalizam: Breda Kalef”i uživao u razgovoru autora sa operskom divom, mecosopranom svetskog glasa koja se prisećala živopisno, sa duhom i energijom koju imaju samo ljudi koje je život kažnjavao ali i nagradio bogatim iskustvima.

Rođena je pre osamdesetsedam godina kao Rahel Kalef u staroj porodici koja se u Beogradu pre tri stotine godina bavila trgovinom. Uzdizali su je pradeda Samuel, deda Nisim i baba Mazal, najstarija žena trgovac na Balkanu.

Otac Avram je upisan kao Srbin mojsijevske veroispovesti, bio je moderan čovek i oženio se, izrodio decu sa lepom Slovenkom, Antonijom…

Nacisti su u ratu ubili sve članove porodice, preživele su samo Breda i njena sestra, krijući se u Košutnjaku, a kasnije su ih sakrivale časne sestre katoličkog samostana na Banovom brdu predstavljajući ih, sa lažnim dokumentima, kao izbeglice iz Slovenije. Tako je Rahel Kalef zvana Ela dobila prezime Ograjenšek.

U znak sećanja, zadržala je ime Breda i proslavila ga. Kada se udala za arhitektu Branislava Simonovića, dodala je i njegovo prezime i postala punim imenom Rahel Breda Kalef Simović.

O ratu i o posleratnom periodu u kojem im je nacionalizovana preostala imovina koju im nisu opljačkali fašisti i o vremenu kada su bile više gladne nego site, ova velika umetnica je govorila sa istim mirom sa kojim i o svojim uspesima na operskim scenama Milana, Beča, po Sovjetskom Savezu ili o prijateljstvu sa Plasidom Domingom…

Nadahnuto, poučno, sa malo dobro „ugođenih” pitanja, emisija je dostojna javnog servisa i onoga što od njega sa pravom očekujemo.

Dobro je što se terminom nadovezala na zanimljivu i po estetici za naše prilike natprosečnu dobru šetnju pisca i dokumentariste Aleksandra Gatalice pod naslovom  „Čokoladni Beograd” koja je predstavila povest čokolade i njenu primenu u poslastičarstvu do današnjih dana.

Pažnja mi je popustila onog trenutka kada je vrsni poslastičar počeo pred kamerama da pravi poslasticu za koju obični gledalac nema ni pribor (merač temperature krem mase koja se kuva) ni sastojke (ružina vodica)…

Sretoh nedavno našu poznatu glumicu i pisca pozorišnih predstava koja reče – u pravu je Jagoš Marković koji kaže da treba pogledati sve na televiziji, da bismo znali u kakvoj zemlji živimo. Evo primera.

Kad se program zove „Pepeljuge” (TV Pink) očekujete malo romantike, priče o ljubavi, nadi, pravdi i nepravdi, dobrim i zlim ljudima…

Kad tamo pevačica sa najdubljim dekolteom u istoriji televizije na privremenom radu kao voditeljka malo sedi, malo se praćakne pa legne na trosed držeći telefon u oblike crvene cipele na visoku štiklu i razgovara sa gledaocima koji su osetili neodoljivu potrebu da se jave u program.

Ona je Sandra Afrika a gosti su joj bili i Slađa Alegro, Šaran, Maca i Robert…! Njima valjda prezimena nisu ni potrebna.

Za razliku od Brede Kalef Simonović.