Терзићева и Анић изборили финала

У конкуренцији најбољих атлетичарки и атлетичара Европе првог дана 34. европског првенства у дворани пласман у финала изборили су Амела Терић на 1.500 метара и Лазар Анић у скоку удаљ. Учинили су то постигавши своје најбоље резултате у дворани, а резултат атлетичарке Новог пазара је уједно и њен нови државни рекорд.

У суботу у финалима, судећи по оном што су показали, имају прилику да се боре за висок пласман. Успех у квалификацијама очекује се и од Иване Шпановић, која брани шампионску титулу из Прага 2015. и квалитетом одскаче у европској конкуренцији, као и од Асмира Колашинца, који жели да на трећем узастопном шампионату Европе освоји трећу медаљу. За сада има злато и сребро...

Данас на борилишта у „Комбанк арени” излази и Михаил Дудаш којег очекује дводневни седмобој у којем ће нападати сопствени државни рекорд, као и дебитанткиња на великим такмичењима Милана Тирнанић у трци на 60 метара. Њен је задатак да стиче искуство и да поправи свој најбољи резултат.

Амела Терзић је трчала храбро у квалификација и „медаља” за храброст била је пласман у финале и рекорд.

– С обзиром какву сам групу имала, одлично сам прошла. Нисам била сигурна да ћу бити прва или друга и да ћу се директно пласирати у финале, па сам убрзала трку да бих покушала да се пласирам на основу резултата. Ишла сам на сигурно и не само да сам ушла у финале већ сам остварила добар резултат – рекла је Амела Терзић која је у квалификацијама за две секунде поправила свој државни рекорд и он сада износи 2:10,35 минута.

То је уједно био и други резултат квалификација. Бржа од атлетичарке Новог Пазара била је само Британка Лаура Мјур, која је ове сезоне поставила европске рекорде на 1.000 и 3.000 метара, а у Београду жели златне медаље на 1.500 и 3.000 метара.

Мјурова је готово три круга гледала Терзићевој у леђа, као и пре три и по године на Европском првенству за млађе сениорке у Талину када је наша репрезентативка освојила злато, а Мјурова бронзу, али у финишу изашла је на прву позицију с 4:10,28. Терзићева јој је препустила прво место, неважно у квалификацијама, а трећа у групи и укупно била је Немица Констаца Клостерхалфен с 4:10,37.

Победе над Мјуровом у Талину добро се сећа наша репрезентативка, али каже да то више није иста атлетичарка:

– Она је недавно претрчала 3.000 метара за 8:26, брже од мог клупског друга и то је заиста невероватно. Има и европски рекорд на 1.000 метара. Да сам тако брза и ја бих трчала 1.500 и 3.000 метара као што сам радила као јуниорка. Међутим, и она је само човек и можда ће јој понестати снаге.

Наша рекордерка има и план за финале:

– Претпостављам да ће темпо диктирати спорије такмичарке. То и мени одговара и покушаћу да их што више „покупим” до циља – ако и мени не понестане снаге...

Лазар Анић, 25-годишњи репрезентативац Србије у скоку удаљ први је од наших представника на 34. европском првенству у дворани обезбедио пласман у финале и борбу за медаље, будући да је скок удаљ почео „у рану зору”.

Анић је у другом скоку квалификација изједначио свој апсолутни лични рекорд прескочивши 7,98 м, баш колико је скочио прошле године на отвореном, а свој најбољи резултат у дворани поправио је за 10 центиметара. Била је то дуга даљина квалификација. Дужи скок имао је само Украјинац Никифоров који је са 8,18 м постигао најбољи резултат у 2017. у конкуренцији Европљана. Ни то, ни Анићев лични рекорд у преподневним квалификацијама, нису уобичајени за преподневно такмичење.

– У првој серији имао сам 7,65 без „даске” и с грешком у доскоку. Проблем је био то што нас је било 20 и пауза између скокова трајала је пола сата, па сам се плашио да ћу се охладити. У другој серији мало сам кориговао залет и то је тај скок: 7,98 метара – рекао је Анић после квалификација.

Пракса показује да такмичари у финалима скачу боље него у квалификацијама, а ево и првих Анићевих размишљања о предстојећем финалу:

– Не мора то да значи да ћу скочити више у финалу нити да нећу. Ми смо се припремали за ове квалификације, јер за нас су оне биле Европско првенство, пошто сам од 20 учесника по резултату био далеко од финала. Али сад сам у финалу... Морам добро да се одморим и да у финалу у пола осам скачем што боље. Доста квалитетних остало без финала. Џејкобс је био међу фаворитима, такође и Португалац Чува који има 8,30... Никифорових 8,18 метара је изненађење само за квалификације и ја се надам да се „испуцао”. У финалу имамо шест серија, а не само три као у квалификацијама и свако од нас има шест шанси. Ја сам ове сезоне у последњим серијама постизао најбоље резултате. У финале ући ћу растерећено, желим да уживам и надам се још већој подршци у „арени” – рекао је Лазар Анић.

Никифоров је најбољим резултатом сезоне у Европи  од 8,18 м најавио борбу за медаљу, бранилац титуле Швеђанин Торнеус је свакако способан за скокове преко осам метара иако је у квалификацијама доскочио само до 7,96 м, али верујемо и Лазар Анић. Само четири центиметра дели га од државног рекорда Даниала Јахића у дворани из 1989...

Емини: Драго ми је што нисам пала и стала

Јуниорка Милица Емини  је ове сезоне напредовала из трке у трку и новим јуниорским рекордом Србије на 60 м препоне (8,34) заслужила је позив селектора Поповића за деби у сениорској конкуренцији и то на шампионату Старог континента.

Нажалост, млада Новосађанка у квалификацијама није успела да поправи свој најбољи резултат јер је после треће препоне изгубила корак и ритам тако да је завршила на 22. месту с 8,62 секунде. Иза ње биле су само четири дисквалификоване такмичарке, а за пласман у полуфинале био је потребан резултат бољи од 8,24.

– Ја сам срећна што сам испунила стандард да се појавим на Европском првенству. Јако ми је жао што ми је ово био најлошији резултат ус сезони. Закачила сам препоне три пута и драго мије што нисам пала и што нисам стала. Следећи пут биће много боље – рекла је 17-годишња Милица Емини и показала „живу рану” на десној нози после блиског сусрета с трећом препоном.

Тамара Салашки је летос била финалисткиња првенства Европе на отвореном и очекивала је да ће то моћи да учини и у дворани и да је спремна за знатно бржу трку на 400 м од 52,99 секунди.

Можда и јесте, али то није успела да докаже у „Комбанк арени”. У квалификацијама с 54,03 пробила се у полуфинале на основу резултата, али у полуфиналу чекале су је знатно брже ривалке и у гужви која је настала после преласка у исту стазу једноставно се није снашла и није могла да покаже колико вреди.

– Једва чекам сезону на отвореном. Тамо имам своју стазу, нико ми не смета, нико ме не гура и тамо побеђује ко је бржи. Овде сам у једном тренутку готово морала да станем... Није ми ишло – рекла је наша рекордерка на 400 м.

Ни Милош Раовић у квалификацијама на 400 м није успео да се приближи свом најбољем резултату (47,31). Био је последњи у својој квалификационој трци и 24. укупно од 28 такмичара с 48,89 секунди. Већ на половини стазе видело се да му не иде...

– После 200 метара као да сам нагло изгубио снагу. Нисам то био ја. Није то била моја трка на какве сам навикао, али битно ми је на да се нисам повредио. Ових 48,89 ми је много теже пало него 47,31 – признао је Милош Раовић.

Страхиња Јованчевић није успео да се пробије у финале скока у даљ али то се није ни очекивало јер више од три недеље због повреде није смео да одради ни један скакачки тренинг, а поготово не да се такмичи. Са 7,47 м био је 18. од 19 скакача, а лични рекорд 24-годишњег репрезентативца Србије на отвореном је 7,92 м.

– Ово ми је прво такмичење после повреде мишића задње ложе. Изгубио сам брзину због повреде, а ја сам скакач који се ослања баш на брзину. Мислим да сам, ипак, у последњем скоку био близу пласмана у финале. Скочио сам око 7,75 с преступом од пет сантиметара... Једва чекам летњу сезону да све ово надокнадим – рекао је Страхиња Јованчевић, који је заиста био близу финала јер је осми финалиста скочио 7,72 м.

Душан Макевич је допутовао из САД да би учествовао на светском првенству, али његов ентузијазам није награђен ни добрим резултатом ни пласманом у „Комбанк арени”.

– Изгледа да нисам успео да очувам форму у ових месец дана. Добро ми је кренуло али онда ми је сасвим понестало снаге. Норму за учешће 8:03,32 испунио сам 28. јануара и тада сам био у шпицу форме, али тешко је радити пуно радно време и тренирати. Завршио сам факултет у САД и запослио се и имам срећу да моји шефови имају разумевање за моје бављење атлетиком. Сви су гледали пренос преко интернета – рекао је Душан Макевић који је заузео 17. место с 8:14,34 минута. Био је бржи од петорице ривала у квалификацијама, а за место међу 12 финалиста морао  је да буде четири секунде бржи од свог личног рекорда.

Ни најстарији у нашој репрезентацији Горан Нава није успео да се још једним финалом опрости од атлетике. Већ је по два пута био финалиста на континенталним шампионатима у дворани и на отвореном, али данас иако је дао све од себе 36-годишњи репрезентативац није успео да се домогне финала. Био је шести, претпоследњи у својој групи с 3:48,53.

– „Шоу маст го он”, али без Горана Наве. Завршио сам каријеру и само ми је жао што нисам успео да остварим бољи резултат – рекао је Горан Нава.