Terzićeva i Anić izborili finala

U konkurenciji najboljih atletičarki i atletičara Evrope prvog dana 34. evropskog prvenstva u dvorani plasman u finala izborili su Amela Terić na 1.500 metara i Lazar Anić u skoku udalj. Učinili su to postigavši svoje najbolje rezultate u dvorani, a rezultat atletičarke Novog pazara je ujedno i njen novi državni rekord.

U subotu u finalima, sudeći po onom što su pokazali, imaju priliku da se bore za visok plasman. Uspeh u kvalifikacijama očekuje se i od Ivane Španović, koja brani šampionsku titulu iz Praga 2015. i kvalitetom odskače u evropskoj konkurenciji, kao i od Asmira Kolašinca, koji želi da na trećem uzastopnom šampionatu Evrope osvoji treću medalju. Za sada ima zlato i srebro...

Danas na borilišta u „Kombank areni” izlazi i Mihail Dudaš kojeg očekuje dvodnevni sedmoboj u kojem će napadati sopstveni državni rekord, kao i debitantkinja na velikim takmičenjima Milana Tirnanić u trci na 60 metara. Njen je zadatak da stiče iskustvo i da popravi svoj najbolji rezultat.

Amela Terzić je trčala hrabro u kvalifikacija i „medalja” za hrabrost bila je plasman u finale i rekord.

– S obzirom kakvu sam grupu imala, odlično sam prošla. Nisam bila sigurna da ću biti prva ili druga i da ću se direktno plasirati u finale, pa sam ubrzala trku da bih pokušala da se plasiram na osnovu rezultata. Išla sam na sigurno i ne samo da sam ušla u finale već sam ostvarila dobar rezultat – rekla je Amela Terzić koja je u kvalifikacijama za dve sekunde popravila svoj državni rekord i on sada iznosi 2:10,35 minuta.

To je ujedno bio i drugi rezultat kvalifikacija. Brža od atletičarke Novog Pazara bila je samo Britanka Laura Mjur, koja je ove sezone postavila evropske rekorde na 1.000 i 3.000 metara, a u Beogradu želi zlatne medalje na 1.500 i 3.000 metara.

Mjurova je gotovo tri kruga gledala Terzićevoj u leđa, kao i pre tri i po godine na Evropskom prvenstvu za mlađe seniorke u Talinu kada je naša reprezentativka osvojila zlato, a Mjurova bronzu, ali u finišu izašla je na prvu poziciju s 4:10,28. Terzićeva joj je prepustila prvo mesto, nevažno u kvalifikacijama, a treća u grupi i ukupno bila je Nemica Konstaca Klosterhalfen s 4:10,37.

Pobede nad Mjurovom u Talinu dobro se seća naša reprezentativka, ali kaže da to više nije ista atletičarka:

– Ona je nedavno pretrčala 3.000 metara za 8:26, brže od mog klupskog druga i to je zaista neverovatno. Ima i evropski rekord na 1.000 metara. Da sam tako brza i ja bih trčala 1.500 i 3.000 metara kao što sam radila kao juniorka. Međutim, i ona je samo čovek i možda će joj ponestati snage.

Naša rekorderka ima i plan za finale:

– Pretpostavljam da će tempo diktirati sporije takmičarke. To i meni odgovara i pokušaću da ih što više „pokupim” do cilja – ako i meni ne ponestane snage...

Lazar Anić, 25-godišnji reprezentativac Srbije u skoku udalj prvi je od naših predstavnika na 34. evropskom prvenstvu u dvorani obezbedio plasman u finale i borbu za medalje, budući da je skok udalj počeo „u ranu zoru”.

Anić je u drugom skoku kvalifikacija izjednačio svoj apsolutni lični rekord preskočivši 7,98 m, baš koliko je skočio prošle godine na otvorenom, a svoj najbolji rezultat u dvorani popravio je za 10 centimetara. Bila je to duga daljina kvalifikacija. Duži skok imao je samo Ukrajinac Nikiforov koji je sa 8,18 m postigao najbolji rezultat u 2017. u konkurenciji Evropljana. Ni to, ni Anićev lični rekord u prepodnevnim kvalifikacijama, nisu uobičajeni za prepodnevno takmičenje.

– U prvoj seriji imao sam 7,65 bez „daske” i s greškom u doskoku. Problem je bio to što nas je bilo 20 i pauza između skokova trajala je pola sata, pa sam se plašio da ću se ohladiti. U drugoj seriji malo sam korigovao zalet i to je taj skok: 7,98 metara – rekao je Anić posle kvalifikacija.

Praksa pokazuje da takmičari u finalima skaču bolje nego u kvalifikacijama, a evo i prvih Anićevih razmišljanja o predstojećem finalu:

– Ne mora to da znači da ću skočiti više u finalu niti da neću. Mi smo se pripremali za ove kvalifikacije, jer za nas su one bile Evropsko prvenstvo, pošto sam od 20 učesnika po rezultatu bio daleko od finala. Ali sad sam u finalu... Moram dobro da se odmorim i da u finalu u pola osam skačem što bolje. Dosta kvalitetnih ostalo bez finala. Džejkobs je bio među favoritima, takođe i Portugalac Čuva koji ima 8,30... Nikiforovih 8,18 metara je iznenađenje samo za kvalifikacije i ja se nadam da se „ispucao”. U finalu imamo šest serija, a ne samo tri kao u kvalifikacijama i svako od nas ima šest šansi. Ja sam ove sezone u poslednjim serijama postizao najbolje rezultate. U finale ući ću rasterećeno, želim da uživam i nadam se još većoj podršci u „areni” – rekao je Lazar Anić.

Nikiforov je najboljim rezultatom sezone u Evropi  od 8,18 m najavio borbu za medalju, branilac titule Šveđanin Torneus je svakako sposoban za skokove preko osam metara iako je u kvalifikacijama doskočio samo do 7,96 m, ali verujemo i Lazar Anić. Samo četiri centimetra deli ga od državnog rekorda Daniala Jahića u dvorani iz 1989...

Emini: Drago mi je što nisam pala i stala

Juniorka Milica Emini  je ove sezone napredovala iz trke u trku i novim juniorskim rekordom Srbije na 60 m prepone (8,34) zaslužila je poziv selektora Popovića za debi u seniorskoj konkurenciji i to na šampionatu Starog kontinenta.

Nažalost, mlada Novosađanka u kvalifikacijama nije uspela da popravi svoj najbolji rezultat jer je posle treće prepone izgubila korak i ritam tako da je završila na 22. mestu s 8,62 sekunde. Iza nje bile su samo četiri diskvalifikovane takmičarke, a za plasman u polufinale bio je potreban rezultat bolji od 8,24.

– Ja sam srećna što sam ispunila standard da se pojavim na Evropskom prvenstvu. Jako mi je žao što mi je ovo bio najlošiji rezultat us sezoni. Zakačila sam prepone tri puta i drago mije što nisam pala i što nisam stala. Sledeći put biće mnogo bolje – rekla je 17-godišnja Milica Emini i pokazala „živu ranu” na desnoj nozi posle bliskog susreta s trećom preponom.

Tamara Salaški je letos bila finalistkinja prvenstva Evrope na otvorenom i očekivala je da će to moći da učini i u dvorani i da je spremna za znatno bržu trku na 400 m od 52,99 sekundi.

Možda i jeste, ali to nije uspela da dokaže u „Kombank areni”. U kvalifikacijama s 54,03 probila se u polufinale na osnovu rezultata, ali u polufinalu čekale su je znatno brže rivalke i u gužvi koja je nastala posle prelaska u istu stazu jednostavno se nije snašla i nije mogla da pokaže koliko vredi.

– Jedva čekam sezonu na otvorenom. Tamo imam svoju stazu, niko mi ne smeta, niko me ne gura i tamo pobeđuje ko je brži. Ovde sam u jednom trenutku gotovo morala da stanem... Nije mi išlo – rekla je naša rekorderka na 400 m.

Ni Miloš Raović u kvalifikacijama na 400 m nije uspeo da se približi svom najboljem rezultatu (47,31). Bio je poslednji u svojoj kvalifikacionoj trci i 24. ukupno od 28 takmičara s 48,89 sekundi. Već na polovini staze videlo se da mu ne ide...

– Posle 200 metara kao da sam naglo izgubio snagu. Nisam to bio ja. Nije to bila moja trka na kakve sam navikao, ali bitno mi je na da se nisam povredio. Ovih 48,89 mi je mnogo teže palo nego 47,31 – priznao je Miloš Raović.

Strahinja Jovančević nije uspeo da se probije u finale skoka u dalj ali to se nije ni očekivalo jer više od tri nedelje zbog povrede nije smeo da odradi ni jedan skakački trening, a pogotovo ne da se takmiči. Sa 7,47 m bio je 18. od 19 skakača, a lični rekord 24-godišnjeg reprezentativca Srbije na otvorenom je 7,92 m.

– Ovo mi je prvo takmičenje posle povrede mišića zadnje lože. Izgubio sam brzinu zbog povrede, a ja sam skakač koji se oslanja baš na brzinu. Mislim da sam, ipak, u poslednjem skoku bio blizu plasmana u finale. Skočio sam oko 7,75 s prestupom od pet santimetara... Jedva čekam letnju sezonu da sve ovo nadoknadim – rekao je Strahinja Jovančević, koji je zaista bio blizu finala jer je osmi finalista skočio 7,72 m.

Dušan Makevič je doputovao iz SAD da bi učestvovao na svetskom prvenstvu, ali njegov entuzijazam nije nagrađen ni dobrim rezultatom ni plasmanom u „Kombank areni”.

– Izgleda da nisam uspeo da očuvam formu u ovih mesec dana. Dobro mi je krenulo ali onda mi je sasvim ponestalo snage. Normu za učešće 8:03,32 ispunio sam 28. januara i tada sam bio u špicu forme, ali teško je raditi puno radno vreme i trenirati. Završio sam fakultet u SAD i zaposlio se i imam sreću da moji šefovi imaju razumevanje za moje bavljenje atletikom. Svi su gledali prenos preko interneta – rekao je Dušan Makević koji je zauzeo 17. mesto s 8:14,34 minuta. Bio je brži od petorice rivala u kvalifikacijama, a za mesto među 12 finalista morao  je da bude četiri sekunde brži od svog ličnog rekorda.

Ni najstariji u našoj reprezentaciji Goran Nava nije uspeo da se još jednim finalom oprosti od atletike. Već je po dva puta bio finalista na kontinentalnim šampionatima u dvorani i na otvorenom, ali danas iako je dao sve od sebe 36-godišnji reprezentativac nije uspeo da se domogne finala. Bio je šesti, pretposlednji u svojoj grupi s 3:48,53.

– „Šou mast go on”, ali bez Gorana Nave. Završio sam karijeru i samo mi je žao što nisam uspeo da ostvarim bolji rezultat – rekao je Goran Nava.