„В. ф. стање” српских тужилаштава

Изјаве премијера Александра Вучића и министарке правде Неле Кубуровић да ће тужилац за ратне злочине ускоро бити изабран већина правника, али и грађана, схватила је као окончање „руководећег стања” у овом специјализованом тужилаштву.

Јер, од 1. јануара 2016. године када је први и једини шеф Тужилаштва за ратне злочине Владимир Вукчевић отишао у пензију, њиме руководи (није чак именован ни за вршиоца функције) Милан Петровић, Вукчевићев први заменик. Међутим, упркос прошлонедељним најавама да ће за седам дана бити изабран нови тужилац – то се није десило.

Ситуација налик оној у Тужилаштву за ратне злочине је и у 35 основних и виших тужилаштава широм Србије којима већ 14 месеци „шефују” вршиоци функције.

Државно веће тужилаца (ДВТ) обавило је свој део посла. Још крајем септембра прошле године Влади Републике Србије проследило је списак кандидата за шефове 35 основних и виших тужилаштава широм Србије, међу којима је и Тужилаштво за ратне злочине, јавни тужиоци још нису изабрани. Највише тужилачко тело је влади упутило и допис у којем је њене чланове замолило да листу кандидата размотри на првој наредној седници. Међутим, избор тужилаца као да је тада стао. Влада која треба да одлучује о поднетим предлозима ДВТ-а и коначну листу кандидата достави парламенту, ово питање од септембра не ставља на дневни ред својих седница.

Иако не зна разлог оваквих (не)поступања владе, „Политикин” саговорник из ДВТ наводи да се међу осталима намеће и закључак да предлози чланова највишег тужилачког тела не одговарају актуелној власти.

– Можда први пут, струка је изабрала своје кандидате и сада, када је тако, о њиховом избору, чини се, нико не размишља – наводи наш саговорник.

На питање шта „в. ф. стање” у српским тужилаштвима може да проузрокује, наш саговорник наводи да, пре свега, тужилац који је у том стању не може свој посао да обавља у пуном капацитету.

– Тужиоци нису добили стални мандат и на позицији на којој се тренутно налазе они су погодна „мета” за различите врсте притисака. Ово стање што пре мора да се оконча ради правне сигурности. Посебно се треба осврнути на избор тужиоца за ратне злочине јер је чињеница, а то је и више пута јавно речено, да се због неизбора тужиоца за ратне злочине касни са остваривањем Акционог плана... – објашњава наш саговорник.

Према његовим речима, алармантна је и ситуација у Новом Саду. Предлог кандидата за вишег јавног тужиоца у овом граду, налази се на влади још од новембра 2015. године што је, оцењује, недопустиво.

– Сведоци смо криминалних обрачуна на улицама овог града, начелник криминалистичке полиције је смењен, а Више тужилаштво нема шефа. Сигуран сам да би се нешто променило да се именује тужилац са сталном функцијом и овлашћењима. Слична ситуација је и са Вишим тужилаштвом у Пироту. Ово место је погранично, а самим тим и погодно за кријумчарење наркотика из Бугарске у нашу земљу, миграната такође... Улазак и пролазак миграната кроз нашу земљу са собом повлачи и различите видове незаконитих радњи попут кријумчарења људи, нелегалног преласка границе..., а није именован „стални” тужилац који би руководио борбом против криминала и ухватио се у коштац са нагомиланим проблемима – наводи наш саговорник.