Нова лица џихадиста

Недавна хапшења исламских екстремиста у Великој Британији, као и сукоби радикализованих исламиста у предграђима Париза са француском полицијом, још једном потврђују да више не важе стари стереотипи о џихадистима, како се последњих година називају радикални исламски фундаменталисти.
Постаје све јасније да се више не може у недоглед понављати клиширана "анализа" да је заправо реч о сукобу између модерне цивилизације и средњовековне заосталости.

Уобичајено се говорило да исламски екстремисти долазе из култура које су остале изоловане од западњачких идеја просвећености. Написане су бројне студије о томе да се џихадисти осећају дезоријентисано због тога што живе у плуралистичким друштвима, као и да их прати стални осећај понижености због заосталости из које потичу.

А, такви, понижени и угњетени, они се окрећу против Америке и западног света, јер су то симболи модерне цивилизације која им прети. Колико ли је само, због таквих стереотипа, написано новинарских извештаја, експертских студија и књига о томе како исламски екстремисти крећу у самоубилачке терористичке акције, сањајући о девицама које их чекају у рају после мученичке смрти.

Све се чешће, стога, чују тврдње да су збивања после 11. септембра 2001. године у потпуности обезвредила овакве стереотипне приступе проблему исламског радикализма.

Истраживања последњих година, спроведена у исламским и у западним земљама са значајнијом муслиманском популацијом, показала су да око 75 одсто џихадиста потиче из добростојећих породица, из тзв. више средње класе. Око 65 одсто савремених џихадиста има факултетско образовање, док три четвртине њих има стално запослење, углавном као лекари, инжењери, компјутерски стручњаци.

Без обзира где бораве, ови људи сигурно нису простодушни бедуини из пустиње или тврдокорни горштаци из планина средње Азије. Они су образовани, динамични, говоре по неколико језика. Лидери побуњеничких групација у Ираку, исто као и селафије (вехабије) широм Европе, боље баратају компјутерима од хакера у Берлину и Сан Франциску.

По свом менталном склопу, исто као и по пореклу и месту живљења, данашњи џихадисти су саставни део савременог света.

Модерни џихадисти не желе да буду робови обичаја и традиција, буне се против свих ауторитета, одбацују капиталистичке идеале својих родитеља и њихов умерени ислам, као и њихов конформистички живот. Уместо тога, они покушавају да изграде сопствену утопију, сопствену наду у свету у којем је баш све релатизовано, сопствени идентитет и смисао живота. Не само на Блиском и Средњем истоку, већ и у другим земљама у којима живе, као што су Француска, Шпанија, Велика Британија...

Проналазе га у вахабизму, не у традиционалном исламу. Тачније речено, проналазе га у једној модерној утопистичкој верзији захтева за повратaк на изворне исламске традиције. Они су самосвојни, а у традиционалним друштвима таква самосвојност не постоји.

У својој књизи "Глобализовани ислам" познати француски исламолог Оливије Роа тврди да су модерни џихадисти производ савременог процеса глобализације. Он указује на сличности "погледа на живот" данашњих џихадиста и припадника ултралевичарских организација, чије деловање је потресало Европу (и Америку) седамдесетих година 20. века.

Други исламолози, као најадекватније, праве поређење данашњих џихадиста са анархистима и другим сличним организацијама које су деловале у Русији крајем 19. века. Џихадисти хоће да задају "одмерене" ударце систему и за то су спремни да живе или умру – и једно и друго представља смисао њихових активности.

Данас се посебно указује на то да се џихадисти дистанцирају од било које специфичне земље или културе, као и да је њихова "алтернатива" искључиво џихад и вера. Сматра се да, уобичајено, нису политички активни. За њих је сама политика западњачка измишљотина, противна исламу као таквом.

Савремени исламизам се, стога, све чешће одређује као облик нихилизма јер изражава губитак поверења у све политичке системе, у историју, у целокупни дотадашњи развој исламског света и света у целини.

За разлику од свих претходних верских фундаменталистичких покрета у исламском свету, савремени џихадисти су противници било каквог интелектуализма, идеологија и сличних неисламских "новотарија".

Амерички аналитичар арапског порекла Валид Зијад, наглашава да управо данашњи џихадисти потенцијално представљају највећу претњу свим досадашњим исламским традицијама, развијаним у 1.400 година историје исламског света. Они скрећу ислам на непознате и неизвесне стазе.

Остаје, међутим, тек да се види да ли ови наднационални џихадисти говоре у име маса из исламског света.

Професионални дипломата и стручњак за ислам