Антарктик оборио температурни рекорд

Температура на Антарктику достигла је нови рекорд од досад незабележених 17,5 степени Целзијуса, саопштила је Светска метеоролошка организација (СМО). Толико је у марту 2015. измерено у аргентинској истраживачкој станици „Есперанца”, за два и по степена више од претходног рекорда из 1974. године. Није необично да се климатски подаци верификују после неколико година, јер стручњаци морају да провере податке и прецизност метеоролошких станица, објаснили су представници СМО.

Ова организација под окриљем Уједињених нација деценијама анализира температурне рекорде на најјужнијем континенту да би их упоредила са подацима из других регија и боље разумела шта је последица глобалног загревања, а шта природних варијација.

Измерена температура од 17,5 степени карактеристичнија је за Средоземље него за Јужни пол и представља значајно одступање од просека за Антарктик, који варира од минус 10 степени Целзијуса на обали континента до минус 60 у унутрашњости. Научници су у то време овај екстрем приписали високом притиску који је омогућио да се топао ваздух из Јужне Америке рашири изнад Антарктика. Регију покрива лед дебео и до 4,8 километара, који садржи 90 одсто све слатке воде на свету. Кад би се отопио, ниво океана и мора би се подигао за 60 метара, тврде стручњаци.

Иако још нема коначних података, и количина антарктичког леда је достигла рекордно низак ниво. За последњих 38 година, од 1979, када су почела мерења, површина под ледом није била тако мала као у фебруару 2017, објавио је „Вашингтон пост”. Према подацима које готово у реалном времену објављује амерички Национални центар за податке о снегу и леду, смањење се наставило. Последњег дана фебруара било је само 2,131 милион квадратних километара плутајућег леда око Антарктика, што је много мање него 27. фебруара 1997, када је претходно забележна рекордно ниска вредност. Разлика је за око 159.000 квадратних километара, што одговара површини Флориде (или две Србије). Подаци још нису до краја обрађени, али маргина је толико велика да је неславан рекорд неизбежан, рекао је за „Вашингтон пост” Марк Серезе, директор поменутог центра.

Много је лакше утврдили површину под ледом него установити зашто је дошло до повлачења. Антарктички морски лед, супротно очекивањима због климатских промена, временом се благо увећавао, а не смањивао. То је један од разлога зашто су донедавно скептици, који не верују да се клима мења, као аргумент износили понашање антарктичког леда.

Истраживачи ће се сада посебно фокусирати на последње месеце прошле године, када је после релативног нормалног нивоа у септембру и октобру, лед одједном почео да се повлачи. То је изложило океан целодневном летњем сунцу, загрејало га и изазвало даље топљење леда, посебно у новембру и децембру.

Сесилија Биц, стручњак за морски лед на Универзитету Вашингтона у Сијетлу, каже да је до тога дошло због продирања топлог ваздуха са севера у разне делове Антарктика.

Друго је питање шта је донело топао ваздух.

„То је мистерија”, рекла је Биц.

Раст антарктичког леда од 2000. до 2014, који је у супротности са климатским моделима, Сесилија Биц и њене колеге објаснили су у једној студији променама у Тихом океану.

Они су то повезали са природним варијабилама у највећем океану на планети које мењају атмосферу и утичу на ветрове. Наиме, ако ветрови помере плутајући лед даље од континента, у ослобођеном простору се ствара нови лед и укупна површина се повећава.

Америчка научница рекла је за „Вашингтон пост” да за сада не може да каже да ли је овај природни циклус, познат као пацифичка осцилација, повезан са смањењем антарктичког леда.

Антарктичко полуострво је једна од области које се најбрже загревају на планети, јер су температуре за последњих 50 година повећане за скоро три степена Целзијуса. Научници кажу да је неопходно боље прикупљање података из поларних регија.

„Антарктик и Арктик су лоше покривени у смислу метеоролошких осматрања и прогноза, иако и један и други имају важну улогу у обрасцима климе и океана и подизању нивоа мора. Утврђивање максималних и минималних температура помогло би да направимо бољу слику времена и климе на последњим границама одбране планете”, истакао је Мајкл Спероу, стручњак за поларне области у Светском програму за истраживање климе.