Незапосленост у Румунији мања него у Аустрији

Беч – Аустријски економисти и банкари задовољно трљају руке јер сви економски подаци указују да је светска финансијска криза, што се тиче региона Централне и Источне Европе (ЦИЕ) где су они присутни, прошла. То се види и по финансијским резултатима пословања највећих аустријских банака па је тако Ерсте банка прошле године остварила највећи профит у својој историји. У бројкама то је 1,26 милијарди евра нето профита, уз готово пет милијарди евра нових пласмана.

Предвиђања за 2017. годину су више него добра, јер да је економија оздравила показују практично сви параметри. Има и изненађења. Позитивних. Тако је, на пример, незапосленост у Румунији мања него у Аустрији што нико није очекивао. Прошле године код нашег суседа незапосленост је износила шест одсто, а у Аустрији 6,1 одсто. Тржиште радне снаге на путу оздрављења је и у другим земљама региона. Незапосленост у Чешкој је четири одсто, у Мађарској пет, док је највећа у Словачкој са непуних десет одсто и у Хрватској са прошлогодишњих 13,7 одсто.

Регион ЦИЕ, према предвиђањима светских финансијских институција, ове године би требало да има већи привредни раст од просека еврозоне који се очекује да ће бити 1,9 одсто. У Чешкој бруто домаћи производ (БДП) требало би реално да порасте 2,7 одсто, у Словачкој 3,1, у Румунији 4,3, у Мађарској 3,4 одсто и Хрватској 2,9 одсто.

Економисти кажу да ће домаћа тражња бити главни покретач привредног раста, уз опорављено тржиште рада, пораст зарада и врло ниску инфлацију. Упркос добрим изгледима економисти и банкари очекују додатне мере Европске централне банке (ЕЦБ) које би погурале привреду.

Због ниске инфлације камате су такође ниске у свим земљама региона, а у многим и на историјски ниском нивоу. Инфлација у еврозони је у фебруару убрзала на два одсто, чиме је први пут за четири године достигла циљану инфлацију ЕЦБ. С обзиром на политику ЕЦБ банкари не виде много простора за промене, а много више се надају да камате неће још падати. Охрабрује их то што, упркос ниским каматама, штедња, односно депозити расту, а то је истовремено и највећи изазов у смислу како клијентима понудити друге могућности за инвестиције, односно зараду.

Јавне финансије су у свим земљама региона у солидном стању и очекује се да ће у погледу буџетског дефицита и јавног дуга у 2017. години бити испуњени критеријуми Мастрихта. У случају буџетског дефицита критеријум Мастрихта је да минус у државној каси не сме да буде већи од три одсто БДП-а, а у погледу јавног дуга да задужења државе не смеју да пређу 60 одсто БДП-а.

По оба критеријума најбоље резултате показује Чешка чија је државна каса прошле године била у плусу од 0,5 одсто, а за ову годину се очекује минус од 0,6 одсто, док је јавни дуг 36 одсто БДП-а. У Словачкој буџетски дефицит је планиран на 1,5 одсто, Румунији 3,5, Мађарској 2,7 и Хрватској два одсто БДП-а.

Јави дуг Словачке је 53 одсто, Румуније 37, а преко критеријума Мастрихта је у Мађарској 74 и Хрватској 85 одсто БДП-а.