Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија мора да поштује пресуде суда у Стразбуру

Исплата материјалне и нематеријалне штете обавља се углавном на време, али проблем представљају системска питања која се не решавају, сматрају у Јукому
Србија мора да поштује пресуде суда у Стразбуру
Седиште Европског суда правде (Фото Савет Европе)

Више од недавно објављење информације да је Европски суд за људска права у Стразбуру уважио представку Добросава Гаврића, правоснажно осуђеног на 35 година затвора због убиства Жељка Ражнатовића Аркана и наложио да му се, када дође у Србију, понови суђење, зачудио је податак надлежних да ова одлука није обавезујућа за Србију, па чак и да таква пресуда уопште није донета.

Иако су обе стране у поступку изнеле своје „правно тумачење”, питање које је остало без одговора је да ли постоје одлуке Европског суда о које наша земља може да се оглуши и да за то не сноси никакве последице. У писаним одговорима који су достављени нашем листу, Државно правобранилаштво, решило је све дилеме: Република Србија је у обавези да се повинује правоснажној пресуди Европског суда за људска права у сваком предмету у коме је странка.

– Ово се, пре свега односи на пресуде Европског суда у којима је утврђено постојање повреде права или слобода гарантованих Европском конвенцијом. Са тим у вези, указујемо да поменута конвенција не познаје „необавезујуће пресуде” – наводи правобранилаштво.

Сви који се занимају за одлуке Европског суда, могу поприлично лако да се упознају са њима. Јер, осим што се пресуде Европског суда достављају странкама у поступку, оне се јавно објављују на сајту суда, а по преводу на српски језик и у „Службеном гласнику”, а њихово извршење надгледа Комитет министара којем се пресуда, такође, доставља.

Осим прописаних формалних елемената, у пресудама овог суда одређује се и рок у коме Србија има обавезу да плати накнаду у случају да је она одређена.

– Поступак извршења пресуда и одлука Европског суда подразумева, како исплату износа који су досуђени на име накнаде нематеријалне и материјалне штете због утврђених повреда Европске конвенције, тако и спровођење мера које су пресудом наложене, а које ће убудуће спречити повреде Европске конвенције. Извршење пресуде овог суда, подразумева и обавезу Србије да, достављањем акционих извештаја и акционих планова, најкасније у року од шест месеци од правоснажности пресуде, обавести Комитет министара о мерама које је предузела, а у циљу извршења пресуде – наводе у правобранилаштву.

Према подацима овог државног органа, Европски суд је у односу на Србију до сада донео укупно 153 пресуде. Само у прошлој години, донета је 21 пресуда против наше земље: у 19 је утврдио повреду права гарантованих Европском конвенцијом, док је у две пресуде утврдио да их нема. Осим пресуда, суд у Стразбуру је донео и 36 одлука. У десет је, према подацима достављеним из правобранилаштва, утврдио повреду права гарантованих Конвенцијом и досудио накнаду штете, док је у 26 предмета донео одлуку да се представке прогласе недопуштеним.

У Државном правобранилаштву наводе и да су током 2016. године извршене исплате свих пресуда и одлука из 2014. и 2015. године, које нису биле исплаћене.

– Пресуде и одлуке, у делу који се односи на исплате материјалне и нематеријалне штету у току 2016. године, извршене су на време и у року – објашњавају надлежни.

У случају да Србија не испуни на време обавезе из пресуда и одлука (у просеку тај рок износи три месеца) плаћа камату која је једнака најнижој каматној стопи Европске централне банке.

Да обавезе исплате материјалне и нематеријалне штете, наша земља испуњава на време потврђују и у Комитету правника за људска права (Јуком) али наводе да одређени проблеми ипак постоје.

– Пресуде Европског суда за људска права против Србије морамо посматрати кроз две призме. Једна је новчано давање, односно накнада штете грађанима чија су људска права угрожена, а друго је измена прописа – примене која је и довела до кршења права. Исплата накнаде за државу у овом тренутку не представља већи проблем, тако да тај део пресуда Европског суда она испуњава, по нашим информацијама у потпуности. Другу страну пресуда против наше државе представљају системска питања и она се не решавају. Тако се избегава и одлаже усвајање закона које је наложено пресудама суда у Стразбуру. Пре свега мислим на Закон о несталим бебама, на који чекамо од 2013. године, што је признаћете, предуго. Ту је и непоступање по пресудама којима се налаже уређивање питања пореза и доприноса запосленима у друштвеним предузећима, потом пензије које су наши грађани остварили на Косову и Метохији у ранијем периоду и слично, што свакако представља даље кршење права наших грађана и на шта нас редовно подсећа и Комитет министара Савета Европе – каже за „Политику” Милан Антонијевић, директор Јукома.

 

Шта садржи пресуда

Пресуда Европског суда садржи формалне елементе, и то састав одбора или већа које је донело пресуду, датум доношења пресуде, имена странака и заступника, опис спроведеног поступка, опис чињеница случаја, опис поднесака странака и њихових аргумената, разлоге који се тичу наводно повређеног права, образложење правних питања и оцену суда о постојању повреде праве, изреку и одлуку о трошковима. Уколико је неки судија, издвојио своје мишљење и оно представља саставни део пресуде.

Такође, уколико је пресудом утврђена повреда права или слобода гарантованих Европском конвенцијом и суд одлучи и о правичној накнади, онда таква пресуда може да садржи и одлуку о накнади нематеријалне или материјалне штете.

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milosh Obrennovic
u srbiji se ne postuju ljudska prava ( krse se cesto i u sudu i vecini medija izmedju ostalog ) i nema ''vladavine prava'' , niti ima naznaka da ce biti, mislim i ubedjen sam. .
Vlajko
Država bi u budžetu morala posebno da odvoji znatna sredstav za nakanadu štete ljudima koje su ugazili zloupotrebljavajući domaće pravosuđe a zaboravili su da i nad popom ima pop. Samo neka i dalje vrše pririsak da zabašure svoje propuste ali se nadam da će ih građani konačno zapitati ko plaća te silne odštete za "savete" suda u Strazburu.
John
"зачудио је податак надлежних да ова одлука није обавезујућа за Србију, па чак и да таква пресуда уопште није донета" 1. Ovakva presuda zaista nije doneta.U bazi podataka Suda (guglajte "hudoc") ne postoji presuda gde je podnosilac predstavke neko sa imenom Dobrosav Gavrić. Nije mi jasno zašto iznose "informacije" čija istinitost i verodostojnost može da se proveri uz par klikova mišem. 2. Da li je odluka obavezujuća ili nije? Siva zona. Nije, ali jeste. Sud će retko kad državi (bilo kojoj) nešto izričito narediti ("morate da uradite to i to") iako se i to dešava, već koriste malo ublaženi rečnik "savetujemo", "bilo bi najbolje", "bilo bi poželjno". Osim toga, izvršenje presude ne kontroliše Sud, već Komitet ministara Saveta Evrope, koji je politički organ, što znači da bi u slučaju neizvršenja sledovali politički pritisci, za koje znamo da deluju.
Milena Minic
Sta je sa presudom suda u strazburu u korist radnika Fabrike kablova u Jagodini za neisplacene zarade koja kasni vise godina?
Србија мора да поштује пресуде суда у Стразбуру
Нетачно. Када Србија узме неколико хиљада милијарди одштете за Први, Други и за деведесете, наоружа се својом памећу и Руским одбрамбеним системима, онда се седа за сто и разговара.
Milan R
Sanjaj, sanjaj prijatelju.... Jeli, da ne bi možda i kamaticu?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.