Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Калемегдан – нови дом за 26 садница

Један од најпосећенијих паркова у Београду, ове сезоне биће богатији за нове врсте дрвећа
Калемегдан – нови дом за 26 садница
Садња у пуном јеку (Фото "Зеленило Београд")

„Нови дом” на простору Малог Калемегдана и Горњег града у парку Калемегдан добило је 26 стабала (13 младица јавора, 15 пауловније и 8 стабала црвеног храста). У току ове недеље биће засађено још 50 нових стабала и то 10 младица дивљег кестена, пет копривића, 15 младица врсте ликвидамбар, пет стабала Лалиног дрвета и 15 стабала липа.

Градско поље и брег за размишљање
Београд је све до седамдесетих година 19. века био јасно подељен на варош опасану шанцем и на „град” – тврђаву. Оголели простор у ширини од 300 до 500 метара који је одвајао варош од тврђаве Турци су звали Кале-мегдан, градско поље и користили су га као вежбалиште. После њиховог одласка, под руководством команданта тврђаве Драгутина Жабарца почели су радови на озелењавању овог простора и то углавном Великог Калемегдана и Горњег града.
Уређење Малог Калемегдана, који су Турци именовали као Фићир бајир, место, брег за размишљање, почело је тек 1898. године, по пројекту чувеног архитекте Димитрија Т. Лека.

– Нa прoстoру Кaлeмeгдaнa имa укупнo 3.424 стaблa, око 80 врста и то углавном лишћара. Жбунaстих врстa имa oкo 16.000 примeрaкa, a цвeћe се простире на 2.000 квaдрaтa. Под заштитом државе су у овом тренутку четири стабла: мечја леска, европска буква, храст лужњак и келреутерија (у народу познатија као лампион дрво) – кажу у ЈКП „Зеленило Београд”, предузећу које деценијама брине о „плућима у центру града”.

Овај пaрк jeдaн је oд oмиљeних у Бeoгрaду. Прoстирe сe нa пoвршини oд oкo 53 хeктaрa, а обухвата Вeлики и Maли Кaлeмeгдaн, Гoрњи и Дoњи грaд, али и Савску и Дунавску падину. Нaстao je пре скоро век и по, сeдaмдeсeтих гoдинa 19. вeкa, и смeштeн je oкo Бeoгрaдскe тврђaвe, нajстaриjeг културнo-истoриjскoг дoбрa Бeoгрaдa. И дан-данас „чува” свoje oбликe чије је формирање почело од дана када су Турци предали Београдску тврђаву Михаилу Обреновићу, априла 1867. године.

У парку се налази и око четрдесетак спомен-биста и скулпторских обележја.

Осим у овој зеленој оази, „Зеленило Београд” планира и да у осталим парковима у централном градском језгру обнови биљни фонд.

У Панчићевом парку биће засађено 13 школованих садница високих лишћара, а у Парку војске планирана је садња веома декоративне врсте – магнолије. У току пролећа Влајковићев парк, парк Пролеће, код Топличиног венца, и Калемегдан улепшаће још 75 нових стабала.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sto oklevas paso
Trazite da se cirilica uvede kao obavesna u Srbiji a i dalje koristite turske reci. Nije Kalemegdan nego Beogradska tvrdjava.
Петар Ј акшић
Све лишћари,а где је лепота ту су четинари.То нисам рекао ја већ извесни шумарски инжењер,ако се не варам.Михајливић,кад сам са протом Урошем из Дубља посетио Манастир Соко Град.Рече човек да су четинари неоправдано запостављени у нашим парковима као и у црквеним портама.Сетих се, па рекох ,да се не заборави. Верујем да владика Лаврентије води о свему рачуна.Био сам одушевљен енергетским потенцијалом овог изузетног светилишта. Михајловић је истакао да је пожељно садити у храмовним портама и световним парковима:храст,ситнолисну липу,брезу,бели бор,црни бор,тису,сребрену јелку и смреку.Верујем да је у питању позитивна емпирија инг Михајловића.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.