Тону акције Дојче банке

Акције немачке Дојче банке пале су за чак шест одсто по отварању Франкфуртске берзе, само неколико сати пошто је банка најавила докапитализацију путем емисије нових акција. Акције су у 9.10 по Гриничу пале за 5,9 одсто на 18,01 евро, чиме је банка постала највећи губиташ у оквиру индекса DAX који обухвата водеће немачке компаније, пренео је јуче Танјуг вест агенције Франс прес.

Најава докапитализације је, како оцењује АФП, велики заокрет у политици те банке, пошто је генерални директор банке Џон Крајан до сада инсистирао да такав потез неће бити потребан. „Очекујемо да ће се велики акционари прикључити докапитализацији. Окружење делује довољно стабилно”, написао је аналитичар Инго Фромен из банке LBBW.

Дојче банка је за 2016. годину пријавила нето губитак од 1,4 милијарде евра, након што је, у договору са америчким властима, пристала на казну у висини од седам милијарди долара због своје улоге у хипотекарној кризи.

Кад је у септембру немачка штампа објавила да је Дојче банка у кризи, да су њене акције много пале, а да је канцеларка Ангела Меркел одбила захтев да је спасава државним парама, Бошко Живковић, професор београдског Економског факултета, изјавио је за „Политику” да је реч о „највећој европској комерцијалној банци, системски важној, тако да се промене код таквих банака одражавају на цео глобални банкарски систем, а највеће последице могле би да буду по банкарски сектор ЕУ”.

 – Најгори могући сценарио је да опет избије банкарска криза у еврозони. Вероватноћа да се тако нешто догоди је велика, јер су и италијански и грчки банкарски системи у лошем стању – казао је Живковић.

Према његовим речима, последице дешавања са Дојче банком на српски банкарски систем могу бити двојаке.

– Прва могућност је да дође до повлачења капитала уложеног у наш систем. То би променило постојећи тренд раста одобрених кредита, што би довело у питање наставак раста српске привреде. Друга претња је да криза ДБ смањи конјунктуру у Европској унији. Ако би се криза развила у ширим размерама, она би успорила раст у ЕУ, а тиме и даљи раст нашег извоза на то за нас главно тржите, као покретача опоравка српске привреде.

Живковићев колега Ђорђе Ђукић убеђен је да тешкоће Дојче банке неће имати последице по банкарски систем у Србији и њену привреду. Он сматра да се неће повећати камате у Србији због кризе Дојче банке, нити ће се смањити одобравање кредита здравим клијентима. Пре свега зато што у Србији преовлађују стране банке које нису везане за ову немачку банку, а матицама десет највећих банака које послују у нашој земљи не прети опасност од мањка капитала.

Према речима Ненада Гујаничића, аналитичара компаније „Вајзброкер”, уобичајено је кад банка докапитализацијом треба да покрије велике губитке да вредност њених акција пада, јер ће након докапитализације банка имати већи број акција, па није логично да њихова тржишна вредност остане иста.

Гујаничић сматра да избијање банкарске кризе у ЕУ не треба искључити, али то нема много везе са актуелном ситуацијом у ДБ. Узрок таквог сценарија пре свега може бити стање италијанске привреде, у којој је сконцентрисана готово половина лоших кредита еврозоне. Окидач за евентуалне финансијске потешкоће банака могао би доћи с политичког терена, с обзиром на то да се у блиској будућности одржавају избори у Холандији и Француској.