Трамп као Никсон

Од почетка поступка за избор председника САД Доналд Трамп је изложен сатанизацији у којој учествују скоро сва најважнија гласила у држави и моћни бирократски апарат. Сатанизација је настављена и пошто је нови председник преузео дужност. У јавном мњењу САД створена je атмосфера која живо подсећа на хајку против председника Ричарда Никсона 1972, која је довела до његове оставке.

Овакав однос према новоизабраном председнику САД изазвао је велико изненађење и код нас. Рекао бих да, захваљујући некадашњем познанству са Леом Матесом, ја нисам изненађен.

Лео Матес је имао необичан животни пут. Остао је несвршени студент технике због „подривања уставног поретка“ у Краљевини Југославији. За то је осуђен и доспео је у Лепоглаву. Из рата је изишао као партизан. По окончању рата био је уредник Танјуга, више година амбасадор у САД и стални представник Југославије у Уједињеним нацијама. Три године је био главни секретар доживотног председника, помоћник министра иностраних послова СФРЈ и, најзад, десет година директор Института за међународну политику и привреду у Београду. Као директор Института често је путовао по свету. Сваки пут по повратку подносио нам је извештај. С посебним нестрпљењем очекиван је његов извештај после боравка у САД 1972. Тада је Нови свет тресла грозница изазвана афером „Вотергејт“, после које је уследио поступак за „рашчињење“ (impeachment) тадашњeг председникa САД, републиканца Ричарда Никсона. Афера је настала провалом у седиште Националног савета Демократске станке у име Републиканске странке. Демократска странка, која се и сама служила сличним методима у страначком надметању, аферу је искористила да се председнику Никсону скрати мандат.

Лео Матес је у вези с тим поменуо један важан детаљ: Ричард Никсон је сметао не само демократама, него и америчким Британцима зато што се окружио америчким Немцима. Чињеница је да су његови главни сарадници, који су утицали на његове одлуке, били немачког порекла – Клајндинст (Richard Kleindinst), Халдеман (H. R. Haldeman), Елрихман (John Elrichmаn) и други. Немци су, са око 50 милиона, после Британаца, најбројнији европски досељеници у Америци. Приликом гласања о томе који језик треба да буде усвојен као радни језик у САД, енглески је једва превагнуо над немачким.

Елем, према Матесовом тумачењу, Британци нису могли да поднесу да Немци предводе англосаксонски свет.

Понашање ислуженог председника Барака Обаме запрепастило је светску јавност. Рачунало се да ће поступити по добром обичају и помоћи наследнику да преузме дужност. Веома образовани Афроамериканац је, међутим, поступио „неуко“. Учинио је све како би наследнику Доналду Трампу загорчао живот. Предузео је све што је могао да му отежа преузимање власти и испуњавање предизборних обећања.

Широм САД нови председник је дочекан на нож. Најмоћнија бирократија на свету само што му не узме скалп. Чак и у његовој Републиканској странци многи утицајни политичари, укључујући неке чланове Конгреса, отежавају му образовање владе.

Најважнија гласила у САД су устала против Трампа. Од сто највећих само једно, Фoкс њуз, га је подржало. Остала, власништво шест корпорација које контролишу Англосаксонци, осула су паљбу по њему. По градовима САД непрегледне поворке су устале против њега.

Свет је посебно запрепастио однос Британаца према новом председнику САД. Очекивана је идила у односима између двеју англосаксонских држава, пошто се Уједињено Краљевство одметнуло од ЕУ. Први страни политичар кога је Трамп позвао у Белу кућу била је председница владе УК Тереза Меј. Показао је да наставља политику „посебних веза“ између двеју држава. Британка му је, заузврат, уручила позив краљице да дође у званичну посету Лондону.

Али, због избора Доналда Трампа за председника САД, у Енглеској је јавно мњење прокључало. Енглеским градовима кренуле су поворке с повицима против њега. До средине прошлог месеца око 1,8 милиона лица потписало је петицију да му се забрани улазак у Британију. Чак је и у британском парламенту покренута расправа да ли Трампу треба дозволити да дође у званичну државну посету. И сама Тереза Меј се оградила од политике новог америчког председника. Најзад је и Трамп закључио да мора „изменити“ (rescedule) посету.

Отпор Трампу у англосаксонском свету живо подсећа на Матесово објашњење Никсонове судбине. Отпор садашњем председнику настао је где год Англосаксонци имају превагу: САД, Канада, Велика Британија, Аустралија. За њих, Трамп је још гори од Никсона. А Доналдов деда по оцу био је рођени Немац. Да му је бар мајка била Енглескиња, а није, него Шкотланђанка.

Економиста