Српски извоз у Кину 1,7 милиона долара

Иако званичници Амбасаде Републике Кине у Београду користе сваку прилику да истакну како је њихово тржиште отворено за српске производе, подаци Привредне коморе Србије говоре да је у ову азијску земљу прошле године извезено робе у износу од само 1,7 милиона америчких долара. Са друге стране, наш увоз је неупоредиво виши и прелази 1,3 милијарде долара. Узрок оваквом јазу у спољнотрговинској размени Јанг Чумин, први секретар трговинског одељења Амбасаде Републике Кине, види у чињеници да улагачи из његове земље не познају довољно ситуацију у овом делу Европе.

–Инвеститори су опрезни, српско тржиште им је непознато и далеко. Србија мора да промовише своју географску позицију, затим ЦЕФТА споразум којим се успоставља зона слободне трговине у региону, као и Споразум са Руском Федерацијом. Долазак великих кинеских инвеститора био би сигнал осталим предузећима да дођу и у Србији започну дугорочан посао – уверен је Чумин, који је додао да Кина са великим бројем земаља остварује огроман суфицит у извозу. Сада је циљ Пекинга да рупе у трговинској размени „испегла”.

Он истиче да су због различитих статистичких метода подаци Амбасаде нешто другачији и трговински јаз је много мањи. Тако је, према кинеској методологији, у Србију извезено 354,6 милиона долара, а увоз је био 12,2 милиона долара.

Било како било, из Кине највише увозимо такозвани полиетилен терефталат од кога се производи популарна ПЕТ амбалажа, затим дигиталне машине, предајнике за мобилне телефоне, па телевизоре у боји, штампаче… Овај источни див увози из Србије конструкције, малине, цеви, производе од гвожђа и челика, моторе, дрва, квасац... У највеће увознике убрајају се углавном фирме које се баве продајом информатичке опреме и електронских уређаја. Међу њима су београдски „ЦТ компјутерс” и „Ким Тек”, нишки „Паком дистрибушн”, као и „Телеком Србија” и смедеревски „Ју-Ес стил”. У ову азијску земљу највише извози „Гоша”, фабрика опреме и машина из Смедеревске Паланке, затим зрењанински „Сировинабанат”, „Електропривреда Србије” и земљорадничка задруга „Пецка Осечина”.

Проблемима у трговинској сарадњи најчешће се спомињу: недостатак финансијских средстава за извоз робе у Кину, затим непостојање сарадње између банака двеју земаља, као и неконкурентност цена наше робе. Проблем је, наводе у Привредној комори Србије, и то што је асортиман српских производа ограничен, а потребе кинеског тржишта велике. Трошкови транспорта су такође огромни.

Ипак, интерес тамошњих купаца постоји када су у питању алатне машине, саобраћана средства, пољопривредни производи, али и црна и обојена металургија.

Кинеских инвестиција у Србији такође нема. Према речима Јанга Чумина, ситуација је знатно боља у неким земљама из нашег комшилука.

– Кинеске инвестиције у Мађарској износе 200 милиона долара, у Румунији је уложено нешто мало више новца. У Бугарској су наша улагања врло мала и износе свега 10 милиона долара. Недавно је „Заставу” и ФАП из Прибоја посетила делегација кинеске компаније FAW. Било би веома корисно када би дошло до ове сарадње, јер би то био добар сигнал осталим кинеским инвеститорима – закључио је Чумин.