Пред новом технолошком револуцијом

Узроке технолошких револуција налазимо у самој људској природи, затим у природи науке, као и у друштвеном контексту који условљава њихову појаву. Ако овде занемаримо прва два важна узрока (људска природа и природа науке), преостаје нам да нешто кажемо о такође битном друштвеном (социјално-економском, политичком и културолошком) контексту.

Социјално-економски поремећаји који доводе у питање опстанак становништва, поремећаји глобалне економије утичу на људе на свим континентима да траже решења како би побољшали услове живота и променили начин на који глобални систем функционише. Технолошке револуције су одговор на тај притисак.

Данас глобални друштвени контекст карактеришу управо такви социјално-економски поремећаји. Глобална економија ни најмање не личи на оно стање које је антиципирано у круговима економиста с почетка 80-их година. Неједнакости у свету нису смањене како је предвиђано, по моделу Пола Семјуелсона, а глобална незапосленост представља један од најозбиљнијих проблема савременог доба. Спори раст БДП на глобалном нивоу и на нивоу региона неће бити довољан да реши проблем дебаланса на тржишту рада. Та глобална економска криза делимично је условљена и чињеницом да су постојеће технологије исцрпиле способност стварања капитала.

Норвешки економиста Ерик Рејнард, познат по критици глобалне економске политике, дефинисане након пада Берлинског зида, као и по чињеници да је садашње стање у глобалној економији потврдило тачност његових антиципација и анализа написаних пре две деценије, сматра да се свет данас налази у еколошкој и енергетској кризи, али и у вакууму између две техно-економске парадигме.

Глобална криза, у којој живимо, вероватно ће водити ка проналаску нових технологија које ће затим условити, како се то током технолошких револуција законито дешава, промену глобалног економског система, нестанак старих технологија, делатности и с њима повезаних радних места, и настанак нових. Другим речима, криза ће водити настанку нове техно-економске парадигме.

Све досадашње технолошке револуције, од агрикултурне (1600–1740), индустријске (1780–1840), научно-технолошке (1940–1970), до информацијске и телекомуникационе (1985– ) драматично су мењале свет – економију, интернационалне односе, културу, начин живота, социјалне обрасце, друштвену структуру итд.

Свет се данас налази пред новом технолошком револуцијом. Она је базирана на револуционарним технологијама као што су артифицијелна интелигенција, 3д принтинг, генетски инжињеринг, нанотeхнологија, биотехнологија, употреба обновљивих енергија, као и технологијама које ће се тек појавити.

Читав низ питања се поставља у вези с технолошком револуцијом која ће се десити у блиској будућности. Како спречити злоупотребу нових технологија, и како нове технологије ставити у функцију човека? Да ли ће нова технолошка револуција довести до повећавања незапослености на глобалном нивоу, или ће она мењањем економског система и стварањем нових делатности довести до пада незапослености? На крају, да ли ће капитал створен новом технолошком револуцијом бити праведно дистрибуиран, или ће бити под монополом постојећих крупних капиталиста?

Као што је у досадашњој историји човечанства било, посебно током протеклих векова, опстаће она друштва која су предводници технолошких револуција и која се прилагођавају таласу промена које оне стварају. Обрнуто, она друштва која игноришу револуционарне промене у науци и технологији остају на периферији глобалне економије.

Магистар политичких наука