А нови заштитник?

Почетак 2017. у Србији протиче у знаку оштре предизборне кампање за предстојеће председничке изборе. Грађани ће 2. априла изаћи на биралишта и изабрати (у првом или другом кругу) новог председника Србије, а у неколико локалних самоуправа гласаће и за локалне одборнике. Међутим, стиче се утисак да у сенци предизборне кампање остаје замагљен развој догађаја у вези с процедуром избора новог заштитника грађана.

Досадашњем заштитнику, г. Саши Јанковићу, који је на тој функцији био у два наврата, мандат је истицао 4. августа 2017, пет година од дана подношења заклетве у Скупштини после реизбора. Г. Јанковић је након подношења оставке на место заштитника (7. фебруара), у складу са законом, овластио свог заменика Милоша Јанковића да ту функцију обавља док скупштина не именује новог омбудсмана. Према слову Закона о заштитнику грађана (чл. 15), скупштина је требалo на првој седници после оставке Јанковића, без расправе, да донесе одлуку којом констатује да су се стекли услови за његову оставку након чега почиње рок од највише шест месеци у коме се мора изабрати нови заштитник грађана. Одлуком да скупштина не заседа у пролећном сазиву током предизборне кампање, све до окончања председничких избора, долазимо у ситуацију која може водити нарушавању континуитета у раду институције заштитника, што може довести до дубље опструкције рада овог независног контролног тела.

Да би институција Заштитника грађана могла неометано да настави са радом, Скупштина би морала да се састане и на пленарном заседању констатује предлог одлуке о престанку функције заштитника грађана, који је парламенту претходно поднео одбор за уставна питања и законодавство. Заштитник грађана је важан фактор у заштити људских права и демократизацији политичког система, те очувању достојанства „малог“ човека наспрам „велике“ владе, због чега се намеће и питање ко ће бити наредна особа на челу ове независне контролне институције?

Избор новог омбудсмана почиње подношењем предлога кандидата посланичких група за функцију заштитника грађана Одбору за уставна питања који већином гласова усваја предлоге и доставља коначну листу парламенту на гласање. Нови заштитник грађана се бира већином гласова укупног броја народних посланика (чл. 4). Поред високих моралних и стручних квалитета, као услова које треба да испуњава, а који су претходно дефинисани законом (чл. 5), важно је да будући заштитник грађана настави да ради у континуитету и додатно подигне кредибилитет и ојача независност ове контролне институције у Србији. На темељима личног интегритета и ауторитета, будући заштитник грађана мора додатно утицати на органе власти да свој посао обављају у складу са законима, како се владавина права не би трансформисала у њихову политичку самовољу.

Заштитник грађана је, per se, „трн у оку“ извршне власти, због чега је избор новог омбудсмана идеална прилика да власт „дисциплинује“ ово независно контролно тело, које уједно посматра као противника и опозицију. У наредном периоду ћемо добити одговор на питање да ли ће у избору новог заштитника грађана улога парламентaрне већине у скупштини бити само спровођење одлука партијског врха у извршној власти. Иако је готово немогуће замислити другачији сценарио од оног по коме је улога скупштине декоративне и декларативне природе, потребно је коначно превазићи партикуларне партијске интересе, те до личности која ће бити погодна за обављање дужности заштитника грађана доћи уз највећу могућу сагласност свих политичких актера у парламенту. На тај начин би његов избор представљао избор кредибилне личности којој би се гарантовала неопходна независност да у синергијском односу с представницима власти буде додатни механизам заштите људских права и грађанских слобода, као и додатна полуга изградње урушених темеља правне државе и принципа владавине права.

Докторанд на Факултету политичких наука у Београду