A novi zaštitnik?

Početak 2017. u Srbiji protiče u znaku oštre predizborne kampanje za predstojeće predsedničke izbore. Građani će 2. aprila izaći na birališta i izabrati (u prvom ili drugom krugu) novog predsednika Srbije, a u nekoliko lokalnih samouprava glasaće i za lokalne odbornike. Međutim, stiče se utisak da u senci predizborne kampanje ostaje zamagljen razvoj događaja u vezi s procedurom izbora novog zaštitnika građana.

Dosadašnjem zaštitniku, g. Saši Jankoviću, koji je na toj funkciji bio u dva navrata, mandat je isticao 4. avgusta 2017, pet godina od dana podnošenja zakletve u Skupštini posle reizbora. G. Janković je nakon podnošenja ostavke na mesto zaštitnika (7. februara), u skladu sa zakonom, ovlastio svog zamenika Miloša Jankovića da tu funkciju obavlja dok skupština ne imenuje novog ombudsmana. Prema slovu Zakona o zaštitniku građana (čl. 15), skupština je trebalo na prvoj sednici posle ostavke Jankovića, bez rasprave, da donese odluku kojom konstatuje da su se stekli uslovi za njegovu ostavku nakon čega počinje rok od najviše šest meseci u kome se mora izabrati novi zaštitnik građana. Odlukom da skupština ne zaseda u prolećnom sazivu tokom predizborne kampanje, sve do okončanja predsedničkih izbora, dolazimo u situaciju koja može voditi narušavanju kontinuiteta u radu institucije zaštitnika, što može dovesti do dublje opstrukcije rada ovog nezavisnog kontrolnog tela.

Da bi institucija Zaštitnika građana mogla neometano da nastavi sa radom, Skupština bi morala da se sastane i na plenarnom zasedanju konstatuje predlog odluke o prestanku funkcije zaštitnika građana, koji je parlamentu prethodno podneo odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Zaštitnik građana je važan faktor u zaštiti ljudskih prava i demokratizaciji političkog sistema, te očuvanju dostojanstva „malog“ čoveka naspram „velike“ vlade, zbog čega se nameće i pitanje ko će biti naredna osoba na čelu ove nezavisne kontrolne institucije?

Izbor novog ombudsmana počinje podnošenjem predloga kandidata poslaničkih grupa za funkciju zaštitnika građana Odboru za ustavna pitanja koji većinom glasova usvaja predloge i dostavlja konačnu listu parlamentu na glasanje. Novi zaštitnik građana se bira većinom glasova ukupnog broja narodnih poslanika (čl. 4). Pored visokih moralnih i stručnih kvaliteta, kao uslova koje treba da ispunjava, a koji su prethodno definisani zakonom (čl. 5), važno je da budući zaštitnik građana nastavi da radi u kontinuitetu i dodatno podigne kredibilitet i ojača nezavisnost ove kontrolne institucije u Srbiji. Na temeljima ličnog integriteta i autoriteta, budući zaštitnik građana mora dodatno uticati na organe vlasti da svoj posao obavljaju u skladu sa zakonima, kako se vladavina prava ne bi transformisala u njihovu političku samovolju.

Zaštitnik građana je, per se, „trn u oku“ izvršne vlasti, zbog čega je izbor novog ombudsmana idealna prilika da vlast „disciplinuje“ ovo nezavisno kontrolno telo, koje ujedno posmatra kao protivnika i opoziciju. U narednom periodu ćemo dobiti odgovor na pitanje da li će u izboru novog zaštitnika građana uloga parlamentarne većine u skupštini biti samo sprovođenje odluka partijskog vrha u izvršnoj vlasti. Iako je gotovo nemoguće zamisliti drugačiji scenario od onog po kome je uloga skupštine dekorativne i deklarativne prirode, potrebno je konačno prevazići partikularne partijske interese, te do ličnosti koja će biti pogodna za obavljanje dužnosti zaštitnika građana doći uz najveću moguću saglasnost svih političkih aktera u parlamentu. Na taj način bi njegov izbor predstavljao izbor kredibilne ličnosti kojoj bi se garantovala neophodna nezavisnost da u sinergijskom odnosu s predstavnicima vlasti bude dodatni mehanizam zaštite ljudskih prava i građanskih sloboda, kao i dodatna poluga izgradnje urušenih temelja pravne države i principa vladavine prava.

Doktorand na Fakultetu političkih nauka u Beogradu