Чижов: Нова етапа балканске кризе

Специјално за „Политику”
Москва, 27. априла – Изјаве које се често чују на Западу да је „независност Косова последњи чин распада СФРЈ”, јесу или лицемерје или опасна заблуда, рекао је данас у интервјуу дневнику „Време новости” руски представник у ЕУ Владимир Чижов. Он је додао да није реч ни о каквом „последњем чину”, него о почетку нове етапе балканске кризе.

„Оно што се догађа на Косову, на жалост, потврђује најцрње руске прогнозе које је Запад игнорисао без обзира на више пута поновљена упозорења Москве” – закључио је руски дипломата.

Путиново обећање да ће указати хуманитарну помоћ српским енклавама на Косову изазвало је многе реакције у Русији. Поред, преовлађујуће, жеље да се помогне, постоји и мишљење да је Русија, доносећи такву одлуку доведена у врло незгодну ситуацију – да се договара или са властима државе коју не признаје и коју премијер Косова Хашим Тачи не прихвата, или преко ОУН, која незаконито преноси своје надлежности на Европску унију.

„Хуманитарна помоћ Косову је веома потребна” – рекао је Чижов додавши и да би логично било да је укаже и Европска унија.

„До сада је хуманитарна помоћ ЕУ стизала на Косово преко мировне мисије ОУН чијим економским делом управља Европска комисија. У складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности, новац је предаван привременим органима самоуправе покрајине под контролом ОУН. Данас је, међутим, ЕУ одлучила да директно финансира органе власти Косова. Али како је то могуће извести кад део земаља ЕУ не признаје самопроглашену независност Косова, питао сам Комисију ЕУ и нисам добио одговор. А без одлуке Савета безбедности преношење овлашћења са мисије ОУН на мисију ЕУ је немогуће”, истакао је руски представник у ЕУ.

На питање да ли предлог Београда да се разграниче овлашћења у деловима Косова где живе Срби, значи предлог за поделу територије, Чижов је одговорио да није реч о томе већ о сарадњи Београда и мисије ОУН у интересу реализације резолуције 1244 Савета безбедности, која предвиђа помоћ националним мањинама.

Он је подсетио да је „пакет принципа” Контакт групе у којој је и сам учествовао 2005. заиста искључивао поделу Косова, као и присаједињење покрајине било којој другој држави, рецимо Албанији. Главни елеменат документа био је потврда принципа „стандарди, па статус”, од кога се касније одустало.

„Поредак који је постојао на Косову до 17. фебруара 2008. године одређен је резолуцијом 1244, после тога је дошло једнострано проглашење независности које је признало тридесет земаља од двеста, што никако не решава проблеме” – сматра Чижов.

„Статус Косова остаће неодређен све док се не донесе чврсто међународноправно решење”.

Чижов се сложио с констатацијом новинара да ЕУ жели да свом представнику на Косову Питеру Фејту да тако широка права каква има Мирослав Лајчак у БиХ, и додао да је „схема коју ЕУ жели да наметне Косову умногоме позајмљена из Ахтисаријевог плана, фактички преписаног из Дејтонског споразума. Али Дејтонски споразум је фиксиран резолуцијом 1031 Савета безбедности, а на Косову нема међународне правне основе за реализацију плана. Његови иницијатори немају ни правне, ни моралне основе да претендују на то да су реализатори воље међународне заједнице.

Руски дипломата је подсетио и да је проглашење независности Косова већ дестабилизовало Македонију и да то неће бити крај.