Војвода хуманитарац

Оптужујући Војислава Шешеља, заступник тужилаштва Кристина Дал је на почетку суђења лидеру радикала рекла да је у марту 1992. Шешељ одржао говор на митингу у Малом Зворнику, који лежи на другој обали реке Дрине преко пута Зворника. По хашкој оптужници Шешељ је тада рекао: „Драга браћо четници, нарочито ви са друге стране реке Дрине, ви сте највећи јунаци. Очистићемо Босну од пагана и показаћемо им пут који води на исток, где им је и место.” (Митинг се иначе завршио тако што је учеснике митинга каменовала већа група људи која је дошла из Зворника.)

На почетку суђења Шешељ је тужитељки узвратио да је његов говор у Малом Зворнику био усмерен не против „пагана” већ против „погани”, односно панисламистичких екстремиста у Босни и Херцеговини. А ове недеље у унакрсном испитивању заштићеног сведока тужилаштва ВС-1013, који није могао да каже да ли је поменути митинг био 1990. или 1991. године, Шешељ је додао да је митинг био почетком августа 1990. године, а не како тужилаштво наводи у оптужници у марту 1992. године.

Како се поткрала ова грешка , остало је непознато, али Шешељева тврдња да је оптужница против њега лажна поново је лебдела у ваздуху.

Озбиљан ударац

Како пише у оптужници, у априлу 1992. године, српске снаге, укључујући добровољце зване шешељевци и „Арканови тигрови”, напале су град Зворник и преузеле контролу над њим и околним селима брутално се разрачунавајући са несрпским становништвом. Ове оптужбе протеклих дана у хашкој судници требало је да потврде два заштићена сведока тужилаштва – ВС-1013 и ВС-1015.

Сведок 1013 задао је озбиљан ударац Шешељу својом изјавом да су у згради обуће „Стандарда”, на другом спрату, на левој страни, били шешељевци из Краљева. Они, како је рекао, нису учествовали у његовом пребијању, али су касније „помагали” у мучењу заробљених и на пољопривредном добру „Економија” где је био и сведок 1015.

Вођа те групе групе, по његовом сведочењу, био је војвода Челе, а поред њега ту су били и извесни мајор Торо и добровољци са надимцима Пуфта, Зокс, Саша и Сава.

Пошто се надимак Челе везује се Мирослава Вуковића, који је у Подгорици крајем маја 1992. Шешељу спасио живот тако што је одгурнуо бомбу која је на њега била бачена у покушају атентата, изгледало је да тужилаштво коначно има сведока који ће да потврди да је постојала веза између лидера радикала и добровољаца СРС-а који су наводно починили злочине у Зворнику.

Наглашавајући да не „одриче везу” између себе и Челета, који је био заменик команданта добровољаца СРС-а у Трпињи, у источној Славонији, Шешељ је рекао да је Вуковић проглашен за четничког војводу, али тек у мају 1993, што значи да у време о коме сведоче сведоци 1013 и 1015 није имао титулу војводе.

По Шешељевим речима, Вуковић је крајем 1992. био изабран за народног посланика СРС-а. „Све су то чињенице, али он није био у овој групи добровољаца које је СРС у априлу 1992. послао у организацији ЈНА у Зворник. То је суштина”, објашњавао је Шешељ.

У среду Шешељу је у судницу стигла изјава Мирослава Вуковића у којој он каже да је у Зворник отишао 17. априла 1992, да није био никакав вођа шешељеваца из Краљева, нити је отишао у Зворник преко СРС-а, и да СРС није имао никакву јединицу из Краљева на подручју Зворника. Да се он више пута враћао из Зворника у Србију да би обезбедио хуманитарну помоћ и да је дефинитивно напустио Зворник 17. маја 1992. када се повукла ЈНА.

У изјави чије је делове Шешељ прочитао у судници он је негирао опис војводе Челета који је сведок 1013 дао у судници.

„Нити сам физички личио на човека кога описује као војводу Челета, нити сам у периоду у коме је сведок говорио био у Зворнику.

Виши сам од 172, 173 сантиметра, у то време нисам имао 100 килограма, нити велики стомак, немам ни сада. Немам тамне очи, никада нисам имао црну косу до рамена, нити браду до пола стомака, никада нисам фарбао ни косу ни браду, нити сам плео кикице. Нормалан сам мушкарац”, написао је Вуковић.

На ово је сведок 1013 узвратио:

„Ја нисам сликар да га насликам. У мојим очима он је тако изгледао...”

На Шешељево питање, „а како вам није пало у очи да он видно шепа на једну ногу”, сведок је рекао да му није му остало у сећању да ли Челе шепа или не јер је заробљеницима „било наређено да га не гледају у очи”.

Како је Шешељ рекао, Вуковић из Чачка је после рањавања у источној Славонији 1991. постао ратни војни инвалид, а био је препознатљив и по томе што је нож од аутоматске пушке носио везан на левој нози у висини колена.

Самоубиство у затвору

Како је и сведок 1015 рекао да су га једне ноћи одвели код војводе са брадом и репићем који је седео на балванима и који је на ногама имао „зепе”, Шешељ је војводу о коме су говорили идентификовао као Душана Вучковића, који је имао надимак Репић, припадника „Жутих оса”, који се представљао као војвода, коме је у Београду два пута суђено због злочина у Зворнику и који се пре две године убио у затвору.

Сведок 1015, као и његов претходник 1013, сећао се и човека са надимком Торо, који га је саслушао кад је стигао на „Економију”.

Шешељ је у судници прочитао да је Драган Славковић, звани Торо, пред судом за ратне злочине у Београду изјавио да је у априлу 1992. у Зворник дошао на позив локалних Срба и официра контраобавештајне службе ЈНА.

Шешељ је посветио доста времена и оповргавању изјаве сведока 1013 да је у Торовим рукама једном приликом видео „црну исказницу Шешељеве војске”, тврдећи да је то била и чланска карта СРС-а. Уз опаску да такве књижице никада нису постојале (партијске књижице СРС су плаво-беле боје), Шешељ је тврдио да „на томе пада” цело сведочење ВС-1013.

Оба сведока Шешељ је оптужио да их је за сведочење припремала босанска обавештајна служба АИД, што су они демантовали.