Среда, 01.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Невоље инвеститора на „ић”

Због „Икее” је померена наплатна рампа, а један члан клуба „Привредник” годинама чека дозволе да би уложио 350 милиона, тврди Зоран Дракулић - „Икеин” пут је био трновит, од 1991. године покушавамо да уђемо у Србију, одговара Владислав Лалић
Невоље инвеститора на „ић”
Бранислав Грујић и Миодраг Костић (Фото Танјуг / Немања Јовановић)

Копаоник – Држава за стране инвеститоре помера и путеве и немам ништа против тога, али учините то исто и за домаће привреднике. Овако је Зоран Дракулић, председник Клуба „Привредник”, прексиноћ на једном од панела „Копаоник бизнис форума” са нескривеном љубомором говорио о бољем третману који страни улагачи имају у односу на домаће привреднике.

Због „Икее” је, рекао је Дракулић, померена чак и наплатна рампа, а један члан клуба „Привредник”, који жели да уложи 350 милиона евра, већ неколико година не може да добије грађевинске дозволе. Иако Дракулић није прецизирао о ком бизнисмену је реч, свима у публици је било јасно да говори о Мирославу Мишковићу, власнику „Делта холдинга”.

– Други члан нашег клуба који има намеру да уложи у обновљиве изворе енергије, чак осам година чека дозволе. Пре бих се убио, него што бих дозволе чекао толико дуго – рекао је Дракулић.

У овом случају председник „Привредника” мислио је на Миодрага Костића, власника „МК групе”, који чека дозволе за изградњу ветропаркова. Дракулић је додао да страни инвеститори добијају хале, субвенције за запошљавање, а да не зна домаће привреднике за које је то учињено.

Није циљ да ми овде стварамо антагонизам између домаћих и страних улагача, напоменуо је Симеон Цомокос, председник Српско-грчког пословног савета, који је био модератор панела.

Дракулићеве речи, међутим, слушао је Владислав Лалић, регионални директор „Икее”, за југоисточну Европу.

– Јесмо померили наплатну рампу, заправо смо је погурали, јер је то био део једног инфраструктурног пројекта, али ја морам да вас подсетим да је „Икеин” пут такође био трновит. Наша прича почела је пре 25 година. „Икеа” је из два покушаја покушала да дође у Србију. Први пут смо то покушали 1991. године. Други покушај траје осам година – подсетио је Лалић и додао да се „Икеа” залаже за једнак третман страних и домаћих инвеститора. Напоменуо је и то да компанија сама гради инфраструктуру коју ће финансирати са 9,6 милиона евра.

Наш пут није био ни брз ни лак, поновио је Лалић.

Дракулић: Заинтересован сам за РТБ Бор
Министар привреде Горан Кнежевић поручио је учесницима „Бизнис форума” да могу да се јаве на конкурс који је држава расписала за управљање јавним предузећима.– Заинтересован сам за „РТБ Бор”. Тај рудник и фабрика би Србији донели милијарде.Са добрим менаџментом „РТБ Бор” може да послује профитабилно. За ова друга предузећа нисам заинтересован – рекао је Зоран Дракулић. 

И Бранислав Грујић, власник компаније „ПСП фарман” поделио је свој утисак према коме су дискриминисани сви инвеститори који се презивају на „ић”.

– Знам за пословицу да нико није пророк у свом селу, али домаћи инвеститори који овде покушавају да раде имају другоразредни третман. Не треба да се поносимо само нашим спортистима, већ и успешним бизнисменима – рекао је Грујић.

Није сваки бизнис криминалан, додао је. А овде се, кад се каже приватно-јавно партнерство одмах мисли на криминал. Притом се обавезно сматра да ће овај приватни део да покраде државу. А држава и приватни сектор треба да сарађују – нагласио је Грујић.

Претходно се од премијера Александра Вучића чуло како и учесници форума нешто траже од државе, а онда ти исти нису издали фискалне рачуне, „можда и у овој згради и у оне две суседне”. Премијер је говорио и о томе како у Србији не постоји предузетнички дух, већ сви мисле да држава треба да им обезбеди посао.

– Влада треба да смогне снаге у себи да пробуди инвестициони бум, као што се то догодило у време премијера Анте Марковића – рекао је Грујић.

– Кад одете у банку и сачека вас листа жеља за испуњење бирократских захтева, онда немате жељу да се бавите приватним бизнисом – закључује Грујић.

Наравно да нико нема ништа против да у Србији постоје велике компаније из Европе, ми само желимо исти третман, поновили су Грујић и Дракулић. А то је, чини им се, проблем политичке природе.

– Од 2000. године причамо како Србија има потенцијал, али ти потенцијали никако да се ослободе – закључио је Дракулић. 

Коментари19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Стршљен Слонеску
Не постоји "чисти начин за нагомилавање новца" , нити "чист новац", ако тему новца и богаћења посматрамо из ранохришћанског или комунистичког угла.Разумљиво је да нам више смета похлепна акумулација капитала која се догодила преко ноћи пред нашим очима, него што нас занима порекло богатства неког странца који долази да "улаже у нашу земљу", чији је једини стварни мотив оплодња његовог капитала јефтином радном снагом. Врло МУЧНО ПИТАЊЕ , најсличније оном "да ли је старија кокошка или јаје ?"
Zvezdana
Trnovit put do para je bio Drakulicu, Miskovicu, Hamovicu, Savicevicu, Musebegovicu i to narocito preko ino racuna Genexa, Energoprojekta u bankama sirom sveta pod uslovom da se salimo. Jos trnovitije je bilo poslovanje ovim facama preko off shore kompanija i na omiljenom Kipru kao i pranje ukradenih srpskih para preko markentiskih agencija u Beogradu na celu sa Bebom,Bekom, Seperom, vecno ljigavom ulizicom Kristicem-Krletom (omiljeni mu predsednici ) .Navodno izvrsenje raznih kobojagi " usluga " ( obr.1450 NBJ, NBS - kojim se strana sredstva placanja mogu izneti iz zemlje ) uz fiktivne ugovore bez pravnog osnova su "prodajom" munjevito skidane pare sa racuna cementara, banaka koje su nekada osnovali fondovi u koje smo svi ulagali; strateski vaznih preduzeca itd.Docekali smo da nekada veci sverceri cipela i famerki ( Kostic, Knezevic koji je oplevio Crnu Goru ) na nefer i netransparentnom finansijskom trzistu ( Beogradska i Crnogorska berza ) nas pokradu do poslednje pare !
prof.Milan K.Pešić
Srbima se dogodio negativni društveni inženjering.Ono što je elita svakog naroda, kod Srba je žrtvovano i pobijeno tokom prvog svetskog rata ("Dike odoše u vojnike, a škarti igraju se karti").I nije se htelo da se ovaj ključni deo društva obnovi.Radi se o najiteligentnijim, najvrednijim i najobrazovanijim Srbima.Konkretno o 1300 kaplara, studentima fakulteta, profesorima, inženjerima, umetnicima, koji su stajali u prvim redovima odbrane Srbije.I tokom rata, izginulo je ih dve trećine.Odtud, posle rata u proširenoj kraljevini, nije bilo dovoljno kvalifikovanih ljudi da administrira takvom velikom zemljom.To je stvaralo sliku Srba kao "primitivnih, nekompetentnih" i Jugoslavije kao (Primitivne)"Srboslavije".Posle IIsv.rata, Srbi su počeli da masovnije studiraju, ali narod je od akademika zahtevao da zaboravi na struku i nauku.Inače bio bi ekskomunikovan, kao "odnarodjem, naduvan, prepotentan, odsrbljen,...).Danas su došli računi ovog stogodišnjeg procesa na naplatu.I preskupo je,...
Vuk
Profesore, Srbima je oduvek bila zabranjena edukacija. Nikad nismo imali kvalifikovane ljude. Kazete, poceli masovnije da studiraju. Do 2000 god u Srbiji je bilo samo 400k diplomaca, sto je manje od 1% stanovnistva i jedino vise od Albanije u Evropi. Dajte mi ime jednog uspesnog menadzera na ovim prostorima? Dok se ne dozvoli obrazovanje na ovim prostorima, nikad ih nece ni biti.
Миша
Овај обичај у новије време увели су ,,експерти,, који су познати по изјавама типа ,,није важно по којој цени нешто продајеш,, М.Д. Обичај дивљења странцима ,,до избезумљења,, описивао је Бранислав Нушић и Радије Домановић а карактерологија народа споро се мења. Све што се даје иностраним инвеститорима као ,,стимулација,, не даје држава то дају радници порески обвезници а бирокраде распоређују коме ће. Све ово уоквирује слику приказану у реклами у којој се ти инвеститори позивају да дођу у Србију, говори се о јефтиној (сиромашној) радној снази. Најниже наднице, слаба социјална заштита, велика задуженост итд. све су то резултати ,,експерата,, који нас воде, њима је добро они владају они су држава, а ,,башибозлук,, је ту да ломи кичму и плаћа СТРАНЦИМА отварање радних места, камате на кредите и све друго шта треба.
Vuk
Zar nije gazdino pravo da plati kako mu se cefne? Sta vas muci?
svetlana
Ma još strane kompanije u Srbiji još korektno i plaćaju radnu snagu, ali ovi naši domaći " estradni biznismeni" ovi domaći su pakao za radnike, koji radnike plaćaju kako im se ćefne, i oni su ti koji se fašistički ponašaju prema radnicima. Naši domaći poslodavci su nešto tipa onog iz Koreje sa biznisom, zvani Jura u Srbiji.
Рођа
Поштовани саплеменици, ово је и суштина транзиције и "меке" окупације која нам се десила у 21. веку. Да ли ико мисли да се Икеа отвара да би Срби имали бољи намештај по кући ?!
Lepo bogme
Otvaranje Ikeke TRGOVACKE firme Pozatvarace srednje i manje radionice koje nesto proizvode u sirem okruzenju Bgd a

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.