Додатна питања о случају Харадинај

Апелациони суд у француском граду Колмару упутио је српском министарству правде додатна питања у вези са предметом лидера Алијансе за будућност Косова Рамуша Харадинаја, за којим је наша земља расписала потерницу због злочина над цивилима 1999. године.

У питањима француског суда, који треба да одлучи о захтеву Србије за изручење Харадинаја нашој земљи, тражи се појашњење законских одредаба у вези са делима за која се он терети у Србији.

Суд у Колмару затражио је да му одговори на додатна питања буду достављени најкасније до краја марта, будући да је наставак расправе о захтеву Србије за изручење Харадинаја заказано за 6. април. Питања француског суда ресорно министарство проследило је Тужилаштву за ратне злочине које води истрагу против Харадинаја.

Једно од питања француског суда је ког је датума у кривично право Србије унет члан 142, став 1, Кривичног законика Србије, који предвиђа кажњавање ратних злочина против цивилног становништва. Такође, француски суд је затражио и информацију да ли су поменуте одредбе тог члана биле важеће између 12. и 20. јуна 1999. године, када су почињена дела за која се Харадинај сумњичи.

Суд у Колмару интересује и које су максималне казне предвиђене за та дела и да ли одредбе српског закона омогућавају гоњење за дела за која се терети Харадинај, као и које правне одредбе важе за застаревање кривичних дела у српском праву.

У Министарству правде су истакли да ће испоштовати рок и до краја месеца доставити све што је од њих тражено.

Харадинај је, подсетимо, ухапшен 4. јануара на аеродрому у Базелу, на француској страни, на основу међународне потернице коју је за њим 2004. године расписала Србија због злочина почињених на Косову и Метохији током 1999. године.

Одлуком суда у Колмару, бивши косовски премијер пуштен је на слободу седам дана по хапшењу, уз одузимање пасоша и забрану напуштања Француске. Наредбом о спровођењу истраге српско тужилаштво за ратне злочине Харадинаја терети за злочине из јуна 1999. године.

Према том документу Тужилаштва за ратне злочине Србије, Харадинај се терети за најмање 76 убистава. Међу убијенима је било и деце, а неку од њих је, према наводима тужилаштва, Харадинај лично усмртио. Бивши косовски премијер терети се и за брутална силовања и мучења.

Пред Хашким трибуналом, против Харадинаја вођен је поступак по оптужбама да је починио ратни злочин на територији Косова и Метохије, али је 2012. године правоснажно ослобођен свих оптужби.