Даме српског неба славе пунолетство

Удружењe жена летача Србије, које окупља даме пилоте авиона и једрилица и које скачу са падобраном или се баве параглајдингом, управо је навршило 18 година постојања.

Поводом прославе пунолетства, уприличен је авијатичарски бал, за све ваздухопловце и пријатеље ваздухопловства.

Како објашњава Сузана Димић, једриличарка и секретар УЖЛС-а, приређивање бала је оживљавање традиције коју су између два светска рата неговао Аероклуб Краљевине Југославије „Наша крила”, са др Арчибалдом  Рајсом и кнезом Павлом Карађорђевићем на челу, почасним председницима, а потпредседник је био Тадија Сондермајер.

– Организовање авијатичарских балова накратко је заживело деведесетих година прошлог века. Обновили су је, у Старом двору, наследници „Наших крила”, са капетаном Владимиром Шамсом на челу. Надамо се да ћемо ту традицију поново оживети. Ова важна годишњица прилика је да још једном искажемо захвалност недавно преминулој Људмили Јовановић, оснивачу нашег удружења, падобранки, једриличарки и авио-моделару, првој Српкињи која је била пилот  и инструктор летења, али и прва жена која је завршила Вишу пилотску школу у Вршцу – истиче Сузана Димић.

Како објашњава Олгица Лазић, председница УЖЛС-а, идеја о оснивању удружења родила се након конкурса Уједињених нација које су позвале Југославију да пријави своје жене које се баве необичним занимањима. Једна од две кандидаткиње била је Људмила Јовановић, која је тада схватила колико се мало зна о нашим женама летачима и решила да оснује удружење.

Најзначајнији скуп дама ваздухопловаца УЖЛС организовао је 2003. године, када су се у Београду окупиле све жене летачи из некадашњих југословенских република. Дружење је посвећено стогодишњици полетања летелице теже од ваздуха и тридесетогодишњици одржавања „Првог збора жена ваздухопловаца”.

Други значајан догађај, назван „У сусрет обележавању стогодишњице српског ваздухопловства”, удружење је приредило 2009. године у Скупштини града Београда. Тада је промовисана и књига прве и почасне председнице Људмиле Јовановић „Жене летачи Југославије”.

Наредних година УЖЛС се посветио организовању обарања рекорда у падобранству, а помоћ су им пружили Министарство одбране и Војска Србије. Национални женски рекорд постављен је 2011, када је осам српских падобранки заједно скочило изнад војног аеродрома у Батајници. Следеће године изведен је јединствен скок на овдашњим просторима, а у њему је учествовала потпредседница УЖЛС-а Београђанка Ану Вујчић. Она је једина Српкиња која скаче у такозваном оделу са крилима (wingsuits), a на небу изнад Батајнице учествовала је у падобранској формацији коју је направило 18. жена из 11 земаља. Након тога УЖСЛ је 2014. организовао и постављање националног падобранског рекорда у мешовитој мушко-женској формацији када је у слободном паду са 4.000 метара заједно скочило 25 падобранаца. Рекорд је оборен после 22 године.

Сузана Димић истиче да ће уколико буде новца и нових женских падобранаца наставити са „јуришем” на рекорде.

Дијана Николић, једриличарка и доскорашња потпредседница Удружења жена летача Србије, додаје да је ваздухопловство постало скупа професија и спорт.

– На нашим скуповима обавезно се присетимо старих добрих југословенских времена када је било много лакше и једноставније бавити се летењем. За школовање једног пилота потребно је најмање 50.000 евра. Док смо ми некада у СФРЈ имале бесплатно школовање, обуке, тренинге и такмичења, данас летачи све сами финансирају. Зато имамо апсурд да је једна од наших чланица, школовани и обучени пилот – без запослења. Реч је о Стефани Гавриловић, која се о свом трошку одшколовала у иностранству, али непосредно после запошљавања првих жена копилота у „Ер Србији”. Она сада мора сама да финансира неопходне часове летења како не би изгубила пилотску дозволу док чека посао – истакла је Николићева.

Борба за „небеску” родну равноправност

Један од циљева УЖЛС-а био је и да уведе „небеску” родну равноправност. У томе су како објашњава Дијана Николић, једриличарка и стручњак за информационе технологије, недавно успеле када су у војсци и цивилном ваздухопловству запослене прве жене пилоти.

– Све до 2007. наше жене су завршавале пилотску школу, али им прописи нису омогућавали да се запосле и живе од професије за коју су се школовале. Те године три наше чланице запослене су као пилоти у Војсци Србије. Продор у цивилно ваздухопловство направљен је 2014, када су у „Ер Србији” три жене запослене као копилоти. Једна од њих је наша чланица Ивана Милојевић. У удружењу је и Весна Бућан Алексић, прва жена капетан у „Ер Србији”.

Иначе, прва Српкиња која је још осамдесетих година добила капетанско звање у цивилном авио-саобраћају је наша чланица Мирјана Ивановић Фритше, која је летела за швајцарску компанију „Свисер”. Она је и прва Српкиња која је прелетела Атлантик у клипном авиону – истакла је Николићева.