Куда иде Македонија?

СКОПЉЕ – Да ли је председавајући Савета ЕУ Доналд Туск изјавом да је јасно да се западни Балкан дестабилизује и споља и изнутра мислио пре свега на Македонију није прецизирqано, али је јасно и да та земља, три месеца од одржавања ванредних парламентарних избора, од којих се очекивао излазак из вишегодишње кризе, све дубље тоне у неизсвесност.

Македонија, која је била пример бесконфликтног стицања независности, и која је 2005. постала кандидат за чланство у ЕУ готово у исто време када и Хрватска, већ месецима нема председника парламента, нема владу у пуном мандату, а редовни локални избори нису расписани у року, јер нема ко да их распише.

Једина инститиција која функционише је шеф државе, Ђорђе Иванов, који одбија да мандат за састав нове владе додели опозиционом лидеру Зорану Заеву, а кључни разлог је платформа албанских партија, којом је условљено коалиционо партнерство са његовим социјалдемократама.

Оно што Македонија у овом тренутку има, свакодневно, су протести, које организује грађанска иницијатива „За јединствену Македонију”, а против тзв. Тиранске платформе и двојезичности, односно легитимисања албанског језика као другог службеног језика.

Протести су синоћ одржани у Скопљу и још више од двадесетак македонских градова, а најављени су за данас и за наредне дане.

Иванов се тако нашао између „чекића и наковња” - с једне стране су захтеви грађана и лични став, а са друге притисак међународне заједнице да да мандат Заеву.

Европска унија је, наиме, јуче подсетила Иванова на јасан став Могеринијеве: Иванов мора да додели мандате Заеву, који је са две албанске партије, ДУИ И БЕСА, обезбедио парламентарну већину од 67 мандата од укупно 120.

То је, заправо, био одговор Брисела на писмо које је Иванов упутио Бриселу са захтевом да осуди и одбаци „албанску платформу”.

Брисел наводи и да ће ЕУ инсистирати на испуњавању свих тачака Пржинског споразума и хитних реформи, које Македонију треба да врате на пут европских интеграија.

На све то Заев је, иако није добио мандат за састав владе, јуче представио програм, како је рекао, будуће извршне власти, која ће, тврди, ускоро бити формирана.

Нагласио је, поред осталог, да ће та влада предложити законска решења којим ће се проширити употреба албанског језика, у оквиру Петог амандмана на Устав Македоније, а да се о осталим елементима платформе може разговарати.

Из владајуће ВМРО-ДПМНЕ, бившег премијера Николе Груевског је, међутим, одмах стигао одговор да је албанска платформа неприхватлљива, јер би довела до тог да Македонци у својој земљи постану опозиција, а Албанци власт. (Танјуг)