​Шта кочи интернет на Куби

Колико год упозоравали туристе да ће на Куби бити без интернета, они у то често неће поверовати све док не стигну у Хавану. Кад се нађу у главном граду ове острвске државе, посетиоци тек онда схвате да им смартфони служе само за фотографисање, а на њихово запрепашћење, снимке не могу одмах да поделе на друштвеним мрежама. У неверици зуре у екране чекајући да им се појави добро познати знак за интернет 4Г, још увек не схватајући да је пред њима дигитална детоксикација.

И док је за туристе то краткотрајна непријатност или прилика да се одморе од пословних мејлова и новости са „Твитера” и „Фејсбука”, за Кубанце је то свакодневица, преноси Би-Би-Си. Већ годинама становници те државе живе као да је интернет нешто што се дешава другима иако је и тамо однедавно лакше и јефтиније бити онлајн. Јавно доступна бежична мрежа се шири, а цена приступа је пала на долар и по за сат, што је ипак по међународним стандардима још увек скупо.

Влада је у сарадњи са једном приватном фирмом увела бесплатан интернет у око 2.000 домаћинстава у Хавани, а након два месеца експеримента, корисници ће морати да одлуче да ли желе да плате ову услугу или им она није потребна. Уколико цена буде, како се претпоставља, између 15 и 110 долара за 30 сати, то ће за многе Кубанце, са просечном месечном платом од 25 долара, бити изузетно скупо.

„Дигитална трансформација земље не значи само дати људима интернет, већ пружити им услуге на интернету, као што су банкарски сервиси или плаћање рачуна, куповина карата за биоскоп. Кад то буде могуће, људи ће природно имати више интересовања за интернет”, наводи Би-Би-Си речи једног кубанског блогера.

Став владе према интернету је двојак. Прво, власти криве амерички ембарго за недостатак информационих технологија на Куби, истичући да велике технолошке фирме страхују да ће прекршити строга правила Вашингтона у вези са Кубом. С друге стране, постоји и дуготрајно неповерење власти у слободан приступ интернету.