Деца приводе родитеље матичару

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Живот је довољно кратак да би у њему заокружили жеље, али и довољно дуг да спознамо себе. А човек, његов живот, егзистенцијални проблеми остали су затрпани под све бројнијим политичким темама у Црној Гори у протеклих тридесетак година.

Човек, радник, домаћин, прегаоц, протеран је из јавног живота... Све је ређе и на новинским ступцима.

А човек се чешће мења борећи се за опстанак у разним епохама друштвеног развитка без обзира на правну нормативу.

Ето, и Црна Гора се променила.

Много је више оних „обичних грађана” који кажу – нагоре. На нама је да бележимо, а не да пресуђујемо. То и чинимо.

Брак је у Његошевој Црној Гори, па и у оној названој „комунистичка”, био светиња из које се ишчиле потомци, то јест наследници. Истина, мушки ђетић је имао предност и већу радост. „Благош ђеду, има ко да га наслиједи”, говорило се.

Можда се то и данас понегде каже, али се не чује.

А оно што се чуло јесте да су они који су озаконили брак и они који брак правно симулирају пред законом изједначени. То се постигло, по угледу на цивилизовану Европу, изменама Породичног законика с којим је изједначена брачна и ванбрачна заједница у Црној Гори.

Млади, након што вирнуше у „свет”, све су више против формализовања емотивне везе, то јест за такозвани заједнички живот, без регистровања код матичара.

Занимљиво је, како су нам рекли у православним храмовима у Црној Гори, да је све више младих који се опредељују само за црквено венчање.

„За мене је крст свето венчање. То траје. Томе се верује. Бог то благослови и верујем да је то једино исправно склапање брака, односно заклетва пред Богом”, каже нам један млади брачни пар испред Храма Христовог васкресења у Подгорици.

Наш саговорник додаје да венчање пред матичарем ништа не доноси у остваривању права једног од супружника и да је добро „што су новим законом изједначена права брачне и ванбрачне заједнице”.

У образложењу измењеног Породичног закона, који је у Скупштини Црне Горе усвојен недавно, између осталог, наведено је:

„Ванбрачна заједница мушкарца и жене, која траје најмање три године, на основу измена Породичног законика, изједначена је са брачном заједницом у погледу права на међусобно издржавање и других имовинскоправних односа. Ако је у ванбрачној заједници рођено заједничко дете или је настављена склапањем брака, та ванбрачна заједница је изједначена са брачном и пре истека три године.”

А ванбрачна заједница, све популарнија међу младима у Црној Гори, донела је и корените измене и када је реч о формирању породице.

„Љубав је основни покретач свега, али није и нешто на чему може вечно да траје брачна заједница. Треба разумевања и деца су сунце које трајно греје брак”, каже наш саговорник. „Ево, све је више младих који ни по рођењу детета не желе брак. Ја верујем да деца ипак многе маме и очеве приводе матичару.”

Промена Породичног закона скоро да је у јавности прећутана, јер вероватно није био значајан за стицање предизборних поена ниједне од политичких странака и партија у Црној Гори. Но, можда је и у томе његов значај као и у чињеници да усвајањем породичног закона о изједначавању брачне и ванбрачне заједнице учињен је помак у остваривању основних права грађана што шира друштвена заједница тек треба да прихвати и оснажи  једнакост венчане и невенчане заједнице и деце настале у таквој заједници.

Професорка социологије на Филозофском факултету у Никшићу, доц. др Биљана Масловарић подржава доношење таквог закона и очекује да у Црној Гори буде прихваћен онако како би ваљало.

„Поздрављам усвајање закона, који даје иста права партнерима када се ради о међусобном издржавању, имовини и права у њиховом односу према деци. Што се тиче спремности грађана да то прихвате, надам се да хоће, али полако. Ради се о процесу, људи се мењају, сазревају, постају демократичнији”, изјавила је недавно она. „У свету је тако и радујем се што и ми идемо путевима демократије. Ипак, нагласићу, да би породица била срећна и задовољна, нису јој потребни закони, већ љубав. Ако људи живе заједно, а не воле се, притом имају и децу која то виде, онда имамо проблем. И никакав закон то не може уредити.”

Још једна појава узима маха међу младима у Црној Гори. За разлику од њихових родитеља, млади се сада одлучују за брак тек када сазнају да ће постати родитељи. И добро је што напокон брак ни у Црној Гори не опредељују маме и тате, не уређује га закон, већ што је љубав магија која крунише везу момка и девојке, а дете парафира истом снагом било да су из брачне или ванбрачне заједнице.