Анкара би да посвађа турске гастарбајтере у Европи

На релацији између Анкаре и више европских земаља последњих дана лете варнице и оптужбе, све тежа од теже.

Непосредан повод за то је отказивање скупова на којима су политичари из Анкаре желели да позову турске раднике да на предстојећем референдуму подрже уставне промене. Узроци су много дубљи и нису новијег датума.

Немачка, Аустрија и Холандија не желе да турски политичари на њиховој територији воде кампању за референдум на коме ће се 16. априла грађани изјаснити о амандманима о увођењу председничког система у коме би шеф државе имао неограничену власт. У западној Европи се страхује од „извоза” напете атмосфере из Турске и изазивања подела међу гастарбајтерима који деценијама живе и раде на Старом континенту.

Као што се очекивало, потез Европљана је изазвао оштра реаговања у Турској. У Берлину, Бечу и Амстердаму, у којима ускраћују гостопримство турским политичарима, већ дуже време критикују Анкару да губи корак са европским стандардима. На то се посебно указује после неуспелог покушаја војног удара, од којег су почеле масовне чистке у војсци, полицији, правосуђу и медијима. Многи турски грађани су затражили азил у Немачкој, Грчкој, Швајцарској и САД јер се плаше да се врате у своју домовину пошто су осумњичени да су подржавали пучисте, за које власти у Анкари тврде да их је организовао имам Фетулах Гулен. Међу Турцима који траже азил у Европи су десетине дипломата и официра (као и чланови њихових породица) који су службовали у НАТО-у, као и јавни тужиоци и новинари који су побегли из земље. Уочи референдума у Турској, у притвору се налази армија од безмало 40.000 људи.

„Немачка фаворизује противнике уставних промена у Турској и зато је отказала скупове на којима је требало да говоре чланови владе из Анкаре. Нико нема право да се меша у референдум у другој земљи. То није демократски”, рекао је шеф дипломатије Мевлут Чавушоглу, који је говорио у турском конзулату пошто му је отказан митинг у Хамбургу.

У Немачкој прошле недеље нису дозволили одржавање још два скупа на којима је требало да се појаве министри Бекир Боздаг и Нихат Зејбекчи. У Берлину се очигледно плаше преливања запаљиве атмосфере из Анкаре на три милиона турских радника у Немачкој, од којих сваки други има право гласа.

Шефови дипломатије Немачке и Турске Зигмар Габријел и Чавушоглу састали су се крајем недеље у Берлину и констатовали да имају опречне ставове о многим питањима али да и поред тога треба да сарађују.

„Дијалог нема алтернативу и то је пут да се, корак по корак, нормализују односи”, поручили су они.

Премијер Аустрије Кристијан Керн је отишао корак даље: „Све земље ЕУ би требало да ускрате гостопримство политичарима из Анкаре да воде кампању међу турским радницима”, пренео је влади блиски турски лист „Сабах”. У Бечу истичу да председник Реџеп Тајип Ердоган и други турски политичари могу да долазе у Аустрију у дипломатске посете, али не да воде политичку кампању међу радницима.

У Амстердаму се такође противе потезима турских политичара.

„Холандија није место за политичке скупове других држава, то је непожељно”, изјавио је премијер Марк Руте. Лидер десничарске Партије слободе Герт Вилдерс је због тога протестовао испред турске амбасаде: „Одбијте, ово је наша земља. Ердоган је исламофашистички диктатор”, поручио је он.

Према незваничним информацијама, и председник Ердоган гаји наде да ће одржати митинг у Немачкој, али још није јасно како ће на то реаговати домаћини. Поготово што су мишљења подељена и међу турским радницима јер многи од њих не желе да буду пиони у политичким играма у Анкари.

Судар Анкара–ЕУ није новијег датума и има дубоке корене. У Француској и Немачкој од првог дана сматрају да Турској није место у ЕУ и да јој не би требало дозволити пуноправно чланство, него „привилеговано партнерство”. Берлин је прошле године усвојио резолуцију којом је признат геноцид над Јерменима у време распада Османског царства. То су раније урадили Европски парламент, Савет Европе, Француска, Белгија, Италија, Холандија, што је у Анкари изазвало ерупцију протеста.

Европски парламент је крајем новембра 2016. године заузео став да се замрзну приступни преговори са Турском, који су отворени 2005. године. То је био одговор на „несразмерну” реакцију Анкаре после покушаја државног удара. Иако документ није обавезујући за чланице ЕУ, то је била јасна опомена Анкари да се удаљава од Брисела и губи корак са демократским реформама.

Новинари подигли глас против хапшења колега

Истанбул – Турски новинари и опозициони посланици протестовали су јуче у Истанбулу против хапшења новинара које је уследило после неуспелог војног пуча против председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана.

„Новинарство није злочин”, „Нећемо ћутати”, узвикивали су учесници протеста због начина на који су новинари третирани у Турској, преноси АФП.

„Многим новинарима у затвору није дозвољено да примају писма у условима ванредног стања у земљи”, изјавио је посланик из редова Републиканске народне партије Барис Јаркадас.

Влада Турске прогласила је ванредно стање након пропалог војног пуча 15. јула прошле године који је за циљ имао да збаци Ердогана са власти. Како агенција наводи, критичари власти тврде да се ванредно стање користи за обрачун са Ердогановим конкурентима, а не са учесницима пуча.

Према наводима новинарских удружења, око 170 медијских кућа је затворено, а скоро 800 прес-картица укинуто.

Више од сто новинара и представника медија је ухапшено, наводи се у децембарском извештају невладине организације Репортери без граница, преноси АФП. Танју