Војним пензионерима још једна шанса

Војни пензионери Србије моћи ће Републичком фонду за пензијско и инвалидском осигурању да поднeсу захтев за једнократну исплату разлике пензије поравнањем и то до 31. децембра ове године, потврђено је закључком владе.

Дуг према пензионерима и неравноправност у усклађивању и повишици пензија која се исправља последње две године, потиче од 2008. године, када су цивилним пензионерима пензије биле увећане за 11,06 одсто, али су војни пензионери после обједињавања њиховог и цивилног фонда, били ускраћени за целокупно повећање. Већ им је износ на чековима био већи за нешто више од четири процента.

Дуг од 2008. до 2012. судови не признају, а они који се договоре са ПИО фондом, добијају целину дуга (зарачунава се од 1. јануара 2008. године до момента када је признато то право), што значи, да је исплативо договорити се и сада са ПИО фондом, поновио је више пута и Александар Вулин, министар рада.

Сви војни пензионери, њих 57.240, без обзира да ли су ишли на вансудско поравнање, или не, већ су добили увећану пензију за 6,57 одсто, колико је Уставни суд одредио. Осталима који су се договорили са ПИО фондом о вансудском поравнању, исплаћена је једнократна одштета за све ове године.

Љубомир Драгањац, председник Удружење војних пензионера Србије, захвалио је надлежнима на разумевању и пруженој помоћи у доношењу оваквог закључка, будући да се на тај начин омогућава великом броју војних пензионера да неисплаћену разлику наплате преко ПИО фонда.

У Удружењу сматрају да је продужење рока обострано корисно, јер се највећи број војних пензионера определио да неисплаћену разлику остварује преко ПИО фонда чиме су се избегли судски трошкови, затезне камате и адвокатски и други трошкови, који падају на терет овог фонда.

Према последњим подацима, око 30.000 војних пензионера тужило је државу, с тим што и даље имају могућност да одустану од тужбе и поравнају дуг с ПИО фондом.

Разлог зашто је до продужења рока дошло је и чињеница да и даље има наследника војних пензионера који нису завршили оставинске судске поступке, због чега нису могли да подносе захтеве за поравнавање.

 Поједини војни пензионери, који нису желели да прекину судски спор, тврде да су боље прошли од својих колега, јер су уз основни дуг успели да наплате и камату. Други, пак, који су прихватили понуду државе кажу да им није јасно зашто их адвокати и даље вуку за рукав да им надоместе трошкове када су прекинули судске спорове.

Поједини адвокати траже 10 одсто за 2008. и 2009. годину, иако су они потписали вансудско поравнање и 10 процената узимају за пресуду која нема везе са поравнањем, уз напомену да ће их тужити, ако не плате.
Бранко Поповић, адвокат, објашњава да без обзира на то што су пензионери одлучили да повуку тужбу, морају да измире дуг према адвокатима, јер су се на то највероватније обавезали.

– Претпостављам да су пре него што им је држава понудила ову могућност да поравнањем наплате разлику пензије, оштећени војни пензионери с адвокатима потписивали уговоре на основу којих ови наплаћују своје услуге, у складу с тарифом. Неки су, колико знам, пристали само да плате трошкове суђења, али не и проценат по реализацији, односно по коначној пресуди – каже овај адвокат који је у неколико случајева заступао војне пензионере овим поводом.

Сада се та обавеза, истиче, мора измирити у проценту у ком је наведено у уговору, иначе, адвокат има законско право да тужи пензионера који се оглуши о потписан уговор. Адвокат ће прописано фактурисати своје услуге и трошкове наплатити у извршном поступку, закључује наш саговорник.