Градски парк на холандски начин

Очување зелених површина и простора за рекреацију, креативних целина за дечју игру, проширење Музеја савремене уметности, све са минималним грађевинским интервенцијама, неке су карактеристике 11 награђених радова на програмско-анкетном конкурсу за решење Градског парка од хотела „Југославија” до Бранковог моста у Новом Београду.

На конкурсу који је расписала Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда у новембру прошле године, а организовала друштва архитеката и урбаниста Београда пристигла су 82 рада. Девет најбољих остварења добило је по 200.000 динара, а два су награђена са по 100.000 динара. Од учесника се захтевало да предложе идеје које би у следећој фази рада биле основа за планско и програмско уређење најрепрезентативније зелене оазе у престоници.

Антоније Антић, директор Урбанистичког завода Београд и један од чланова жирија, задовољан је одабраним решењима, јер она нуде уређење простора површине око 140 хектара са најмање градње. Много интересантних радова одбачено је, каже, зато што су предвиђали много градитељских захвата.

– Жири једино није прихватио идеје награђених аутора да зграда Опере буде на шпицу Ушћа, јер би изградња таквог објекта својим габаритом променила његову слику и реметила визуру Калемегдана и Београда. Разматрали смо могућност да Опера буде смештена на темељима никад завршеног Музеја револуције, или уз Булевар Михаила Пупина према Бранковом мосту. Не могу да кажем да је међу члановима жирија владало велико одушевљење за било коју од ове две потенцијалне локације за градњу Опере у Новом Београду – казао је Антић и додао да ће његова кућа радити план детаљне регулације за Градски парк.

Шеснаест угледних људи, не само архитеката, одлучивало је о избору радова, а једна од њих је била и Снежана Ристић, уредник културне редакције Радио Београда 2. Ристићевој се највише допало уређење Градског парка на „холандски начин” које су показали аутори студија „Полигон”, архитекте Давор Ереш, Јелена Митровић и Марко Тодоровић. Према речима Јеленe Митровић, њен тим је парк пошумио разним дрвећем, предвидео неколико пољана различите величине и осмислио воћњак у једном његовом делу.

– Основна идеја била је да не градимо чврсте структуре. Пешачким стазама, мостићима, станицама јавног речног превоза повезали смо парк са деловима града. Овај простор смо видели као место за све градске активности, односно догађаје који би привремено били измештени у парк. Предвидели смо и мрежу комуналних прикључака – објашњава Митровићева.

Како су све аутори 11 радова осмислили и доживели простор од хотела „Југославија” до Бранковог моста заинтересовани суграђани моћи ће да виде на изложби награђених остварења која ће бити организована у просторијама зграде општине Нови Београд.

-----------------------------------------------------------

Награђени радови

Награде од по 200.000 динара добило је девет радова: студенти Милица Балубџић, Адам Вукманов и Вук Јаковљевић; креативни тим студената Данијела Савкић, Зорана Матић, Јасна Цизлер, Мирјана Арсеновић, Ивана Берисавац и Младен Петковић; архитекте Драгана Пилиповић, Лука Бајић, Зорица Маринков и Вишња Николић; архитекта Ана Ковенцз-Вујић, цртач стрипова Владан Жерванов Вамши и консултант Нада Вујошевић-Весовић; архитекте Игор Марић, Ана Богданов и сарадници Вук Марић, апсолвент архитектуре, и Божидар Манић, архитекта; Студио „Полигон" - архитекте Давор Ереш, Јелена Митровић и Марко Тодоровић; ауторке Весна Фрканец и Надежда Перишић; ауторке Сања Крстић и Данијела Бјелановић и архитекте Наташа Илинчић и Југослава Кљакић у сарадњи са Мајом Димитровском, студенткињом пејзажне архитектуре.

Две награде у износу од по 100.000 динара припале су радовима Наташе Јанковић и Александре Кушић и архитектама Александру Станојловићу и Жењи Јовановић.  

Д. М.