Више оружја, мање лекова

Штедња. То је кључна реч којом конзервативна већина у Вашингтону објашњава зашто више од 20 милиона људи мора да остане без здравственог осигурања.

Ипак, државна каса неће бити ни за цент богатија јер ће влада повећати издвајања за друге буџетске кориснике, попут Пентагона, и смањити јавне приходе резањем пореза најбогатијима и корпорацијама.

Доналд Трамп и републиканска већина на Капитол хилу најављују укидање закона којим је држава за време бившег председника Барака Обаме први пут омогућила лечење за око 22 милиона раније неосигураних људи. Партија шефа Беле куће изашла је у јавност за нацртом новог закона који ће, према оцени стручног нестраначког тела Конгреса за процену буџетских и економских питања, у наредних десет година лишити здравственог осигурања 24 милиона људи. Како је овде реч о људима који су примали државне дотације да би били здравствено покривени, то значи да ће држава у истом периоду, како је израчунала Конгресна канцеларија за буџет, уштедети 337 милијарди долара.

Растерећивање федералне касе главни је аргумент фискалних конзервативаца који подсећају да је амерички јавни дуг нарастао на 80 одсто БДП-а и да је Америка у фискалној 2016. имала дефицит од око 600 милијарди долара или три одсто БДП-а. Ипак, закидањем здравствене неге најсиромашнијима, САД неће уштедети ни цент јер Трамп намерава да повећа издатке за оружане снаге за 54 милијарде долара годишње, што значи да ће у наредних десет година оптеретити буџет са додатних 540 милијарди долара иако Пентагон већ сада, као највећа војска на свету, троши више од следећих седам армија заједно (584 милијарди долара).

Председник намерава и да смањи порез средњој класи, Американцима који су у његовом платном разреду и корпорацијама. Ако оствари обећање да ће глобу на зараду компанија смањити са 35 на 15 одсто и ако најимућније грађане ослободи великог дела дажбина, Трамп ће направити још једну рупу у буџету која би, према оценама аналитичара, могла да износи око 600 милијарди. Све ово значи да је свота која се штеди укидањем „Обамакера” мања како од будућих издвајања за Пентагон тако и од новца који ће привилеговани појединци и њихове фирме чувати на својим банковним рачунима уместо да их шаљу у савезни трезор.

Измене у систему социјалне бриге правдају се чињеницом да је амерички јавни дуг нарастао на 14,4 билиона долара. Ако се као критеријум узме однос дуга према БДП-у, САД су једна од најзадуженијих развијених земаља, одмах после Белгије, Португалије, Италије, Грчке и Јапана, подсећа ПБС (амерички јавни сервис). Ипак, није јасно како ће Трамп остварити наум да умањи јавни дуг јер, осим што намерава да смањи порезе и Пентагону дозволи повишицу вредну 80 одсто војног буџета Русије, најављује још неколико удара на државну касу: подизање зида дуж целе границе са Мексиком и улагање у инфраструктуру у вредности од билион долара.

Јасно је да се укидањем „Обамакера” не могу запушити све рупе, али се, ипак, кренуло од тога да држава треба да укине помоћ онима којима је најпотребнија, што је у складу са идеологијом републиканаца да није посао владе да социјално збрињава људе или да мисли на њихово здравствено осигурање. Према оцени Конгресне канцеларије за буџет, ако конзервативци донесу нови закон и председник га потпише, за десет година ће петина грађана Америке бити неосигурана. Републиканци су у нацрту предвидели драстично умањење државних субвенција, уклањање бројних категорија становништва са обавезног државног осигурања, укидање обавезе за поједине послодавце да морају да осигурају запослене, као и одустајање од казни за грађане који нису набавили ниједан здравствени пакет. Председавајући Представничког дома Пол Рајан, један од највећих критичара „Обамакера”, изјавио је да нови закон „даје људима више избора, што значи да ће трошкови (осигурања) пасти”. Канцеларија за буџет јесте потврдила да ће премије временом заиста пасти, али либерални медији подсећају да укидање државног осигурања у пракси не значи већи избор за Американце у незавидној економској ситуацији, већ губитак било каквог покрића. Без државних дотација, они ће једноставно престати да уплаћују премије.

Око 28 милиона људи ни данас нема никакво здравствено осигурање јер „Обамакер”, иако је значајно проширио листу осигураника којима помаже држава, ипак није обухватио све грађане. И поред тога, странка бившег председника верује да је Обамин закон био велики корак напред и критикује републиканске планове као социјално назадне.

„Ово је највећа прерасподела богатства у историји. Непристојно је и погрешно да дајете новац богатима на уштрб радничких породица”, изјавила је Ненси Пелоси, која предводи Демократску странку у доњем дому парламента.