Умиј се, обриши се лепо

Изложба „Умиј се, обриши се лепо: реквизити за личну хигијену 20. века у етнографској збирци Градског музеја Сента” ауторке Агнеш Нађ Абоњи представљена је у Манаковој кући. Поставку чине музејски експонати који сведоче како се одржавала лична хигијена, а  посетиоци су у прилици да се упознају са сегментом културе личне хигијене у прошлом веку, посебно како се она одржавала за време Божића и Ускрса, највећих годишњих празника Мађара католика.

Крчаг, лавор, бокал, умиваоник, дрвена кадица за купање, пешкири, сапуни, прибор за бријање и шишање мушкараца и разноврсне посуде које су служиле за чување воде или купање чине део богате збирке употпуњене паноима са фотографијама и причом о обичајима и традицији.

– Намера нам је била да представимо музејске предмете који више нису у употреби јер је хигијенска култура претрпела велике промене у 20. веку – каже ауторка. Она подсећа да се у многим војвођанским насељима до дана данашњег одржао обичај поливања девојака на други дан Ускрса. У народној традицији, како истиче Абоњи, сачувани су елементи старих религијских епоха у вези са култом природе и њеним обнављањем јер се овим обредним радњама жели обезбедити добро здравље и плодна година.

Људи су се лети чешће умивали до појаса и то млаком водом која се загревала на сунцу – сазнаје се из изложене грађе, где је записано да је народ зими изостављао вечерње прање. Ауторка наводи да се кишница сматрала благотворном за косу, па се скупљала у олуцима и користила за прање. Свињска маст, млеко и маслац служили су као креме за негу лица и тела. На фотографијама су забележени и ритуали скидања урока код деце прскањем водом, а вода се користила и у чину крштења и током божићних празника. На Бадњи дан се спуштала јабука у бунар и ту је остајала до Богојављења. Она и вода у којој је „лежала” сматрале су се чуварима здравља и лепоте па су се користиле ако човека ухвати каква болест.

Пешкири посебно плене својом лепотом на овој поставци.

– Неки су једноставно креирани, док су други украшени везом и исписани порукама. Они који су се користили свакодневно за брисање опраних делова тела  ткани су од влакна кудеље и нису имали орнаменте, али су у њих уткане нити црвене боје и били је окачени о ексере близу врата – појаснила је Агнеш Нађ. Она каже да су украсни пешкири били од памука јер су пригоднији за декорисање.

– Модернији живот довео је до промена у коришћењу предмета за хигијену. Појављује се масовна роба, па и метално и емајлирано посуђе, тестије, сталци за умивање – потврђује ауторка. Према њеним речима, некада су се искључиво користили ручно прављени сапуни, али су они и данас многима драги. Ауторка подсећа и да су ову поставку обогатили неки изузетни комади из других музеја и збирки као што је она из колекције Имреа Вереша, ауторкиног покојног колеге са студија етнологије на Филозофском факултету.

– Најкарактеристичнија одлика архаичног модела личне хигијене представља блискост природи. Потрошена, отпадна вода поново је коришћена за неке друге потребе. Није било места за расипање – уверава ауторка и додаје да су у варошким кућама бокал и умиваоник држани у свакој соби.

Поставка је отворена до 29. априла.