Социолог сувише пристрасан

Господин Јово Бакић, као социолог на универзитету у јуче објављеном тексту је отишао сувише далеко у опсервацији председничких избора на основу конкретних имена. При томе отворено подржава неке председничке кандидате па није јасно да ли је текст заснован на чињеницама из којих се извлаче општи закључци, или служи истим оним циљевима којима се служе они које је потенцирао. При том он пуним устима одобрава све оне који подржавају „његовог кандидата”. А требало је да објасни откуд један господин да зида дворце без грађевинске дозволе. Не можемо мешати бабе и жабе па у исти кош стављати „господство”, „злогласног новинара” и „доброг председничког кандидата”. Због тога је наведени текст отворено навијачки и тим текстом аутор даје себи за право да каже кога би ми заправо требало да изаберемо за председника. Наводи он и друге председничке кандидате који су њему мили и драги, а изоставља рецимо Војислава Шешеља, Александра Вучића и друге кандидате. Какав је то научни доказ који утврђује квалитете једног председничког кандидата ако га подржава неко ко је остварио изузетне успехе у својој каријери? Те карактеристике јесу битне за њега самога, а не за друге особе, а поготову не за председничке кандидате. Не може се моралност једне особе ценити моралношћу неке друге која га подржава, и то све по оцени једног уваженог социолога.

Употреба речи да се сада ради о ауторитарном режиму сувише је испразна и сама показује да је то у овом режиму ипак могућно рећи. Нисам ја ничији адвокат, па ни овога режима, већ само желим да мало разоткријемо мотиве високих интелектуалаца у погледу њихових ставова и ниподаштавању народне воље без обзира коме она сада да оде. Морамо да се навикнемо на поразе и губитке и да схватимо да је садашњи демократски поредак заснован на оваквом изборном систему где већина грађана одлучује ко ће бити председник државе. То морамо „господски” да прихватимо и да честитамо победнику. Господин социолог боље од мене зна да наука служи за извођење општих закључака на основу конкретног чињеничног стања а не да он предлаже свога председничког кандидата или за сваки случај неког другог који би поразио Александра Вучића. То већ није на научној бази и није морално. Према томе, за мене је можда већа личност нека бака која је одгајила петоро деце и десеторо унучади од успеха неких спортиста. Можда је глас те баке компетентнији да подржи неког од председничких кандидата за председника Србије. Ауторови ставови стварају кастински поредак, па особиту важност придају „господи”, а „сељаци” нека чувају стоку. Ауторитарни режим сигурно не би дозволио такав текст господину Јови Бакићу. Према томе, његове сталне и редовне колумне изразито нападају легално изабрану власт и он тиме себе ставља на пиједестал врховног вође и судије. Ја нисам ничији бот, нити ћу бити, али овакви текстови не служе науци на част.

Дипл. правник