ЕК: Србија није повећала извоз челика у ЕУ

Истрага Европске комисије (ЕК) показала је да се увоз челика из наше земље у Европску унију у периоду од 1. августа до 31. новембра 2016. године није повећавао, сазнаје „Политика”. У антидампинг истрази коју је ЕК 7. јула прошле године покренула против пет земља, укључујући и Србију, најлошије стоје Русија и Бразил, док је Србија у знатно бољој позицији.

То, међутим, не значи да ће исход ове истраге, због које је и премијер Александар Вучић молио немачку канцеларку Ангелу Меркел да нам помогне, бити позитиван.

Коначан епилог ове саге, која је почела  пошто се европско удружење произвођача челика „Еурофер” пожалило ЕК да је челик из пет земаља (Русија, Бразил, Србија, Украјина и Иран) породаван по дампинг ценама – очекује се почетком маја.

 Оно што, ипак незванично, може да се чује је да је „Еурофер” још 11. октобра прошле године званично затражио од комисије да евидентира увоз челика који у ЕУ стиже из пет земаља против којих се води поступак. Наше власти су затим негодовале и Бриселу су упутиле жалбу према којој не постоји довољно оправдан разлог да цариници евидентирају челик који из Смедерева стиже у ЕУ. Сличну жалбу упутили су званичници из Ирана, Русије и Украјине. ЕУ, иначе, има овлашћења да евидентира увоз из неке земље, али за такав потез мора имати и ваљано образложење. Управо то је оно што су наше власти покушале да оспоре.

Како „Политика” сазнаје, у жалби „Еурофера”, с краја маја 2016. године, наводи се да се челик из ових пет земаља продавао за најмање 20 одсто испод тржишне цене. Када је конкретно о Србији реч, европски произвођачи, упоређивали су производну и продајну цену челика, која је према њиховим тврдњама била нижа.

У свом захтеву за регистрацију увоза „Еурофер” је тражио да ЕК направи поређење, односно да ли се извоз из ових пет земља у периоду од 1. јула до 31. октобра 2016. повећао у односу на период од 1. јула 2015. до 30. јуна 2016. године.

Комисија је тим поводом одлучила да предмет истраге буде увоз у ЕУ у периоду од 1. августа до 31. новембра прошле године.

Како сазнајемо, управо у том периоду ЕК је утврдила да је дошло до раста увоза из ових пет земаља за 14 одсто. Највише се повећао увоз из Русије и то за чак 73 одсто. У посматраном периоду растао је и увоз челика из Бразила (26 одсто). За нас је олакшавајућа околност то што је увоз челика из Смедерева у ЕУ у периоду од 1. августа до 31. новембра остао непромењен. Иран и Украјина су, истовремено, чак смањили свој извоз у Европу.

Након таквих резултата, комисија је оценила да је регистрација увоза из Србије, Украјине и Ирана била непотребна, кажу наши извори. То је и била једна од тема тајних преговора који су почетком децембра одржани у Бриселу. Комисија је такође утврдила да су цене челика из Русије и Бразила остале на ниском нивоу.  

Наши извори кажу да је после састанка који је почетком децембра одржан у Бриселу, ЕК од српских државних званичника тражила додатне информације. Тражена документа наше власти доставиле су у фебруару. Шта је ЕК питала, а шта смо ми одговорили јуче није било могуће сазнати јер се цео поступак води у строгој тајности. Став наших државних званичника је да би изношење било којих информација могло да нанесе штету нашој земљи.

Током посете Немачкој, премијер Вучић је пре два дана објаснио да је то за нас кључно питање, у смислу антидампинга, наших гаранција и спремности да контролишемо реекспорт.

Како је рекао, предао јој је документацију на немачком језику у којој је објашњено све у вези са тим питањем и како ми гледамо на то.

То је, каже, и за Немачку тешко питање, јер Кина има више од 50 одсто укупног тржишта челиком и диктирају цену, али и навео да ће Меркелова, како је обећала, погледати све пажљиво и урадити шта може како би помогла.

Додао је и да Меркелова није та која одлучује о том питању, али да ће учинити оно што је у њеној моћи да се нађе решење.

Вучић је након јучерашњих разговора у Берлину са немачком канцеларком рекао да је, када је Србија у питању, „веома тврдоглав” и да је тај део разговора био „двадесетоминутна сага” о „Железари” и колико она значи за Србију.

Подсетио је да је о том питању писао писма и Јоханесу Хану и Жан Клод Јункеру.