Митска прича о вукодлаку

Исред цркве је погубљена жена, наочиглед парохијана. Наређено им је да гледају убијање вештице. То је нарочито потресло мушкарце из породице Тамару. Из храма су се кући вратили уплашени. Таман кад су стишали своје нерасположење, иза улазних врата пронашли су непознату девојчицу у ритама. Узети је или препустити неизвесној судбини – дилема је у којој су се нашли. Гледајући запуштено, уплакано дете које се рита и чешка они први пут хорски изговарају „Вукодлак”. Истоимена представа изведена је на сцени Позоришта „Славија”.

У наставку приче, коју развијају глумци театра РАААМ из Талина у Естонији, сирота девојчица нашла је спас у дому Тамару. Живот тече уобичајеним током, док после много година, када деца одрасту, између присвојене Тину и домаћиновог сина Маргуса не букне љубав.

Ово класично дело Августа Кицберга бави се односом између „нас” и „њих”, руље и појединца, обичних и изузетних. Уз мистичну сценографију, плес и покрете глумци су подједнако као и речима оживљавали митску причу.

Режију је урадио Сергеј Потанов, а сценографију Ервин Оунапу. Музику је компоновао Адро Ран Варес. У глумачком ансамблу били су Хорстенсија Порт, Лиса Пулк, Кристо Видинг, Мари Лил, Иво Укиви, Пирет Симсон, Мартин Коив и Иво Укиви.