Живот и дело Агустина Бариоса

Изложба фотографија „Живот и дело Агустина Бариоса Мангореа Cuan raudo es mi girar” чији је аутор Карлос Салседо Сентурион представљена је у Институту „Сервантес”. На поставци су приказане 42 фотографије које документују живот и рад Агустина Бариоса Мангореа у периоду од 1885. до 1944. године. Престоничка публика имаће први пут прилику да се и на предавањима и филмским пројекцијама упозна са композитором кога критичари сматрају јужноамеричким Шопеном гитаре.

О значају поставке говорили су директор „Сервантеса” Енрике Камаћо Гарсија и Бошко Радојковић, директор „Гитар арт фестивала”. Неке од најлепших Бариосових композиција на гитари извео је Вук Драгичевић. Аутор изложбе сматра се једним од највећих светских познавалаца стваралаштва парагвајског гитаристе и композитора. Салседо је готово две деценије путовао америчким и европским континентом „Путем Мангореа”, у потрази за траговима који су му помогли да исприча своју ванвременску причу. Он је то поткрепио документима, фотографијама, снимцима, интервјуима…


(Фото Р. Крстинић)

Агустин Бариос рођен је 1885. године. Од младости је био изложен фолклорној музици свог краја, а у оквиру породице посветио се образовању, уметности и музици. Преселивши се у главни град Асунсион, како би похађао државну школу, Бариос се истакао међу гитаристима у групи Густава Соса Ескалада и Николина Пелегринија на Конзерваторијуму у Парагвају.

Млади Бариос је бриљирао у школи, али је напустио средњу школу одлучивши да следи пут каријере професионалног гитаристе. Током две деценије, Бариос је наступао у Бразилу и регији познатој као Рио де ла Плата (Парагвај, Аргентина, Уругвај), а у периоду између 1930. и 1934. године, после трансформације представља се псеудонимом Cacique Nitsuga Mangore изводећи наступе под називом „Паганини гитаре из парагвајских џунгли” у пратњи бразилске плесачице Глорије Силве.

(Фото Р. Крстинић)

Његов композиторски опус карактерише разноврсност и специфична техника. У младости је био под утицајем Баха и Моцарта, али касније у његовој продукцији доминирају ритмови и мелодије хиспаноамеричке музике. Истакнути аустралијски композитор Џон Вилијамс назвао га је најбољим гитарским композитором свих времена. Сматран једним од најзначајнијих хиспаноамеричких композитора прошлог века, први је транскрибовао Бахова дела за гитару. Још 1910. године посветио је пажњу снимању дискова, достигавши број од педесет носача звука.

Бариос је остатак свог живота провео држећи часове гитаре. Многа од својих дела није објавио. Умро је 1944. године. Поставка је отворена до 2. априла.