Стварање корисних навика

Велики део нашег свакодневног понашања је састављен из обављања активности на које смо навикли. Неке од ових навика су корисне, а неке бисмо желели да променимо. Колико су навике отпорне на промену добро знају они који желе да се „ослободе” неке лоше навике. Управо та укорењеност неке навике је истовремено и њена предност. Ако имамо навику, онда без инерције и отпора, готово аутоматски извршавамо неку активност, што чини да нам навике штеде енергију.

Као што није лако променити стару, тако није лако ни изградити неку нову, корисну навику. Много људи веома добро зна колико би им било корисно да развију неку нову навику, али је мало оних који у томе успевају. Зато можемо да понудимо неколико смерница за лакши процес изградње нове навике.

Суштина процеса развијања навике је у свакодневном понављању. Број узастопних дана током којих треба извршавати понашање за које желимо да пређе у навику зависи од случаја до случаја, али по правилу није мањи од месец дана. Унапред треба знати да ћемо у првих неколико дана бити веома мотивисани да стекнемо нову навику тако да ћемо са лакоћом понављати дато понашање, али да ћемо се после тога суочавати са властитим отпором да га понављамо.

Најуспешнији у развијању нових навика су они који се усмере на развијање само једне нове навике. Избор понашања зависи од особе, а најбоље је када особа зна да ће јој нова навика донети неку већу корист у будућности. Ако то особа себи представи на пластичан начин, њена мотивација ће бити снажнија.

Како особа не би заборавила да сваког дана понавља дато понашање, најбоље је да га повеже са неком другом навиком или рутином коју већ има. То значи да увежбава ново понашање увек након одређене активности. Добра идеја је да промени лозинку коју свакодневно укуцава на неком уређају у реченицу која је опомиње да свакодневно увежбава.

Са стварањем нове навике треба почети у веома малим дозама. Тако, на пример, ако неко жели да развије навику учења, потребно је да почне са 20 минута свакодневног учења. То може да делује смешно неком „кампањцу” који, иако не учи ништа, сматра да би морао да свакодневно учи бар пет сати. Код развоја навике није циљ да се што пре нешто научи, већ да се развије навика свакодневног учења, а када се она стекне, особа ће у времену пред њом са лакоћом научити све што треба.

Када је реч о процесу стварања нове навике, особа има двоструку добит. Са једне стране стекла је нову навику која доноси неку корист, а са друге стране је ојачала оно што се као појам готово изгубило у савременој психологији, а то је воља. Зато саморазвој, у смислу стварања корисне навике, јача и оно што нам често недостаје: самодисциплину и вољно управљање собом.