Stvaranje korisnih navika

Veliki deo našeg svakodnevnog ponašanja je sastavljen iz obavljanja aktivnosti na koje smo navikli. Neke od ovih navika su korisne, a neke bismo želeli da promenimo. Koliko su navike otporne na promenu dobro znaju oni koji žele da se „oslobode” neke loše navike. Upravo ta ukorenjenost neke navike je istovremeno i njena prednost. Ako imamo naviku, onda bez inercije i otpora, gotovo automatski izvršavamo neku aktivnost, što čini da nam navike štede energiju.

Kao što nije lako promeniti staru, tako nije lako ni izgraditi neku novu, korisnu naviku. Mnogo ljudi veoma dobro zna koliko bi im bilo korisno da razviju neku novu naviku, ali je malo onih koji u tome uspevaju. Zato možemo da ponudimo nekoliko smernica za lakši proces izgradnje nove navike.

Suština procesa razvijanja navike je u svakodnevnom ponavljanju. Broj uzastopnih dana tokom kojih treba izvršavati ponašanje za koje želimo da pređe u naviku zavisi od slučaja do slučaja, ali po pravilu nije manji od mesec dana. Unapred treba znati da ćemo u prvih nekoliko dana biti veoma motivisani da steknemo novu naviku tako da ćemo sa lakoćom ponavljati dato ponašanje, ali da ćemo se posle toga suočavati sa vlastitim otporom da ga ponavljamo.

Najuspešniji u razvijanju novih navika su oni koji se usmere na razvijanje samo jedne nove navike. Izbor ponašanja zavisi od osobe, a najbolje je kada osoba zna da će joj nova navika doneti neku veću korist u budućnosti. Ako to osoba sebi predstavi na plastičan način, njena motivacija će biti snažnija.

Kako osoba ne bi zaboravila da svakog dana ponavlja dato ponašanje, najbolje je da ga poveže sa nekom drugom navikom ili rutinom koju već ima. To znači da uvežbava novo ponašanje uvek nakon određene aktivnosti. Dobra ideja je da promeni lozinku koju svakodnevno ukucava na nekom uređaju u rečenicu koja je opominje da svakodnevno uvežbava.

Sa stvaranjem nove navike treba početi u veoma malim dozama. Tako, na primer, ako neko želi da razvije naviku učenja, potrebno je da počne sa 20 minuta svakodnevnog učenja. To može da deluje smešno nekom „kampanjcu” koji, iako ne uči ništa, smatra da bi morao da svakodnevno uči bar pet sati. Kod razvoja navike nije cilj da se što pre nešto nauči, već da se razvije navika svakodnevnog učenja, a kada se ona stekne, osoba će u vremenu pred njom sa lakoćom naučiti sve što treba.

Kada je reč o procesu stvaranja nove navike, osoba ima dvostruku dobit. Sa jedne strane stekla je novu naviku koja donosi neku korist, a sa druge strane je ojačala ono što se kao pojam gotovo izgubilo u savremenoj psihologiji, a to je volja. Zato samorazvoj, u smislu stvaranja korisne navike, jača i ono što nam često nedostaje: samodisciplinu i voljno upravljanje sobom.