Мигранти формирали ново дивље насеље

Суботица – На улазу у стару циглану, која је већ годинама била место окупљања миграната и њихов незванични привремени смештај спуштена је рампа.

Једини остатак некадашњег индустријског колосека послужио је да се спречи улазак миграната, новинара и невладиних организација. Мигранти још некако и прођу, јер их је тренутно у циглани двадесетак, али представници невладиних и хуманитарних организација не могу да уђу.

Од пре девет месеци власник циглане постао је Добрица Јакшић, и однедавно почео је да руши све објекте на овом простору. Новинару „Политике” дозволио је да уђе на његову имовину. „Забранићу и невладиним организацијама и вама свима долазак овде. Целу циглану ћу срушити, а проблеме ћу решити на мој начин.

Питам се ко их доводи овамо. Снимајте како скидају мој огрев, моје црепове, ово ђубре. Нисам видео да је то објављено у било којим новинама, зато је вама новинарима овде забрањен приступ”, каже Јакшић док са сарадницима, због техничког пописа, обилази терен.

Због одбијања новог власника парцеле да дозволи улазак хуманитарних организација, пре нешто више од месец дана мигранти су се преселили на нову локацију.

Ново, привремено, боравиште миграната је иза фабрике „Пионир” у густом шибљу, на празном простору од пруге до првих насељених кућа у делу званом Нови град. Нешто након 13 часова стижу хуманитарне организације и то је време када се дели воће.

Долазак комбија организације „Фреш риспонс” мигранти дочекују у формираном реду. Око 16 часова добиће и кувани оброк који им обезбеђује АДМ (Ејд деливери мишн). Осим њих, уз мигранте су и „Лекари света”, који су им медицинску помоћ пружали и у дивљим камповима на граничним прелазима Келебија и Хоргош, а сада и на пољани, где је њихово ново боравиште.

Ту су и активисти новосадског Хуманитарног центра, као и Центра за помоћ тражиоцима азила који свакодневно излазе на терен.

На пољани је више од 100 миграната, међу њима само је један брачни пар, остали су сами мушкарци. Између сувих грана дрвећа разапели су камионске цераде, које су за сада њихов једини дом. Свима њима је циљ Европска унија, а чињеница да Мађарска планира да до краја маја подигне и трећи низ заштитне ограде који ће спречити улазак миграната као да не утиче на њихов оптимизам да ће ипак неко прећи границу.

Вероватно једини међу њима који не жели у Европску унију је Ибрахим који је у Србији већ трећу годину. Научио је и српски језик, и каже жели да остане овде. Ипак, за сада борави илегално, јер му је у Београду одбијен захтев за азил.

Објашњава да се тукао да одбрани девојку, и његов супарник је добио азил, а он не. Од тада је овде у Суботици, али су га већ пет пута транспортовали за Прешево. Борави у циглани, и повремено полиција покупи мигранте који су изван регуларних прихватних центара, и одводи их у Прешево.

Прошле седмице из циглане је одведено око 300 миграната. Ибрахиму се то до сада догодило пет пута, али он сваки пут плати албанским возачима да га доведу на север, у Суботицу, где како каже има и девојку.

У Привременом прихватном центру у Суботици борави до 150 миграната, и ту имају редовне оброке, услован смештај и лекарску негу. Међутим, у шумама око Суботице, па и у самом граду има готово исто толико, или чак и више, оних који бораве на отвореном, у дивљим камповима и који се ослањају искључиво на помоћ хуманитарних организација.