Ђердап, српска Бока

"Клима код нас у Доњем Милановцу, најсличнија је клими Херцег Новог!", каже Ведранка Бабић из хотела "Лепенски вир". Поглед на Поречки залив даје јој за право – прва асоцијација је Бока Которска. Толико је на ушћу Поречке реке меандар разливен.
Ипак, Дунав je најшири на самом улазу у ђердапске вратоломије између Карпата и Мироча куда је, не чуди, био и стрмоглав Панонског мора: ширина преко шест километара! Ту код Голупца, највећа европска река је, у ствари, језеро.

А одмах се и сужава на неких двеста метара теснаца са чијег се истуреног језика у матицу диже Голубачка тврђава. Тако ће се у низводних стотинак километара смењивати језера и брзаци, као да је неко свирао хармонику овим стенама док су још биле вруће: Голубачка клисура – Љупковска котлина, клисура Госпођин вир – Доњомилановачка котлина, клисура Казан – Оршавска котлина, Сипска клисура – Влашко-понтијска низија.

Претећи саобраћајни троугао на којем се аутомобил строваљује у реку штреца возача све време пута. Негде има а негде и нема банкине (лим био потребан за свињац, треба разумети људе, сиротиња, шта ћеш, брате!), али је Дунав у видном пољу без пауза. Негде је река скоро у равни с асфалтом, а опет, на другим местима друм се диже на врх брда одакле је река ниско, доле, као трака. Возили брзо или споро, свеједно, пут је адреналински. Узбуђења у вожњи најављује улаз у Голубачку тврђаву, који је пробијен право кроз стену и средиште тврђаве. Два камиона не могу да се мимоиђу. А званично је то међународна магистрала.

Потом је опасност одрон камења с планина које се дижу тик уз пут. Испред нас је румунски возач насукао доњи построј на свеже одроњено камење – затандрљало је као да експлодирају камене мине. "Фабија" се после десетак метара зауставила. И то не би било толико страшно да нису стали у тунелу!? Не знамо какав је обичај код других фамилија које доживе квар у тунелу, али је код ове решење нађено без много расправљања: жена је изашла и почела да гура кола. Возило се лагано котрљало ка крају тунела. Двоје деце јој је махало са задњег седишта и, као да су узели модел из породице Симпсон – тресли су се од смеха.

Возила је мало, а села и градова још мање. Пролази се ненастањеним подручјем. Голубац има нешто више од 1.000 становника, Доњи Милановац, реално, не више од 2.000. Ово је сиромашан и пуст крај. Сабластан је због те пустоши, тишине Дунава и планинских гребена у које је усечен пут. Румунска страна је другачија, не толико у габаритима пејзажа колико у томе што се на сваком километру нешто гради. Куће се само чичкају поред Дунава. Што и не треба да чуди; они су постали чланови Европске уније.

Хотел "Лепенски вир" је освежење. Неочекивано јефтин (1450 динара преноћиште с доручком) и очуван. Базен чист, соларијум, сауна – све ради. Поречки залив када падне мрак остаје као обрис мириса. Лета су дуга а зиме благе, кажу.