Берза није што и филм

Од нашег специјалног извештача

Франкфурт – Непроцењиво богатство, моћ и контрола, страст и ризик, заводљива опседнутост профитом и новцем, која никада не спава – буде асоцијације на берзу. Али ако сте помислили да је берза мравињак у којем бесомучно на све стране звоне телефони и где брокери у скупим оделима, на рубу нервног слома, пресипају огромне своте новца са једног на друго место – грдно сте се преварили. Можда вам се кроз главу мота филм „Волстрит”, славног Оливера Стоуна, који је 1987. одшкринуо врата тог магичног света трговине на крилу Њујоршке берзе. Али светске берзе данас, после три деценије, изгледају сасвим другачије. 

Брокери из канцеларија прослеђују налоге клијената, тако да се већи део пословања обавља електронским путем. Берзе су у физичком облику задржане, углавном, само као атракција.

У то смо се уверили при обиласку Франкфуртске берзе. Ни трага од ужурбаности и стрепње због потенцијалног губитка. Одељак за посетиоце – празан. Тек тридесетак брокера или специјалиста за трговање акцијама са паркета, како их зову, задубљено је мотрило шта се дешава на екранима. Извештачи Ројтерса, репортери две немачке телевизијске станице – и то је све што смо видели.

А затекли смо се управо у дану када су акције Дојче банке биле у црвеном. Тог јутра је највећа немачка комерцијална банка најавила докапитализацију путем емисије нових акција. Одмах потом акције су пале за 5,9 одсто на 18,01 евро, чиме је банка постала највећи губиташ у оквиру индекса DAX 30, који обухвата водеће немачке компаније. Ништа, међутим, око поднева – у време када је на берзи некада врило као у кошници – није наслућивало да понос немачког финансијског система стрмоглаво пада.

То није изненадило нашег домаћина Рајнхарда Фрелиха, менаџера за корпоративне комуникације Индустријско-трговинске коморе Франкфурта (ИХК), под чијим кровом послује берза. Он каже да је 95 одсто трансакција у електронском систему.

– Људи су некада долазили на берзу да купе немачке акције. Њима је могло да се тргују између 11.30 и 13.30 часова. И све трансакције су се дешавале у та два сата. Ако до 13 часова није могао да се нађе меч, трговало се по просеку. На исти начин се трговало и девизама и у исто то време је формиран курс дана. Сада тек три до пет одсто зараде од немачких акција се дешава на овој берзи. Тргује се на другим местима која су нерегулисана, која не видимо и не знамо како се развијају – објашњава Фрелих.

Ипак, без обзира на то како се тргује, Франкфуртска берза представља једну од највећих светских берзи. У оквиру најпознатијег индекса немачких компанија DAX 30 котирани су „Бајер”, „Дејмлер”, „Алијанз”, „Сименс”, БАСФ, САП, „Дојче телеком”. Уједно, ове компаније су међу највећим у Европи, са тржишном вредношћу од неколико десетина до преко 100 милијарди евра. Највећа немачка компанија је САП, која тренутно вреди око 110 милијарди евра.

 Франкфуртском берзом управља компанија „Дојче берза” која је и сама отворено акционарско друштво и њеним акцијама се тргује. Ова компанија је најавила спајање са Лондонском берзом, али се и даље чека на одобрење Европске комисије.

Иако је постојала реална бојазан да ће после одлуке Велике Британије о напуштању јединственог тржишта еврозоне – план о спајању берзи пропасти – „Дојче берза” не одустаје од покушаја да убеди скептике да ће немачки регулатор задржати водећу улогу у новооснованом предузећу. Највећег противника, франкфуртску Индустријско-трговинску комору, уверава да ће се побринути да се део инвестиција, и после спајања, задржи у Франкфурту, јер је берза дужна да помогне развијање овог града, као немачког центра за трговину хартијама од вредности.

Међутим, Рајнхард Фрелих, као представник коморе сматра да од спајања нема ништа. Он очекује да ће после брегзита и преливања послова на финансијско тржиште Франкфурта, које тренутно запошљава око 80.000 људи, бити отворено још 10.000 нових радних места.

Посматрано по тржишној капитализацији (вредност свих компанија котираних на тржишту), Франкфуртска берза је на трећем месту у Европи са око 1,8 билиона долара. Поређења ради тржишна капитализација Њујоршке берзе, која је највећа у свету, јесте око 20 билиона долара. Тренутни однос тржишне капитализације „Дојче берзе” и немачког БДП-а је око 60 одсто, док на најразвијенијим тржиштима англосаксонских земаља (САД и Велика Британија) овај показатељ превазилази 100 одсто (већа тржишна капитализација од БДП-а земље).

Када је о нашој земљи реч берзански стручњак Ненад Гујаничић каже да се Београдска берза налази у процесу транзиције са малим шансама за даљи развој с обзиром на то да држава није показала интерес да развија овај важан сегмент финансијског тржишта. Тренутна тржишна капитализација Београдске берзе је око 4,5 милијарди евра, али треба напоменути да је то прилично фиктиван податак јер се са доста акција не тргује и представљају чист декор на берзи. Али чак и са тим показатељом, однос тржишне капитализације и БДП-а Србије је тек на око 15 процената.

O каквој игри бројки је реч можда најбоље илуструју подаци о трговању из јануара ове године: укупни износ Франкфуртске берзе путем платформе за трговање Xetra тог месеца је достигао 90,6 милијарди евра, док је на Београдској берзи вредност трговања износила 34,1 милион евра.