И 2017. биће година рекордних температура

Климатске промене достигле су нови узнемирујући ниво широм планете. Рекордне температуре, због којих је прошла година остала забележена као најтоплија откако се врше модерна мерења, наставиле су се и 2017, која ће такође бити „година екстремних и неуобичајених услова”, наводи се у годишњем извештају Светске метеоролошке организације (СМО). Ниво угљен-диоксида такође је достигао рекорд, а површина под арктичким ледом нови зимски минимум.

Чак и без ефекта „Ел Ниња”, који генерално доноси више температуре сваких четири до пет година – 2017. годину ће обележити друге значајне промене широм планете које ће доводити у питање наше поимање климатског система, упозорили су истраживачи.

„Сада смо крочили на заиста неистражену територију”, навео је у саопштењу Дејвид Карлсон, шеф Светског програма за истраживање климе.

Годишњи извештај СМО о стању климе у свету за 2016. ослања се на раније објављене податке америчких агенција НАСА и НОАА (Национална администрација за океане и атмосферу), који су показали да је прошла година била најтоплија у историји, али је допуњен подацима из 80 националних метеоролошких служби како би се комплетирала слика о клими током 2016. године.

У поређењу са референтним периодом од 1961. до 1990, прошла година је била за 0,83 Целзијусова степена топлија од просека, за 1,1 степен виша него у преиндустријском периоду, и за око 0,06 степени изнад претходног рекорда забележеног 2015. године.

„Глобално, просечне температуре површине мора забележене прошле године највише су до сада, ниво мора наставља да расте, а ниво леда на Арктику је испод просека већим делом године”, навео је у извештају Петери Талас, шеф СМО, пренео је Би-Би-Си.

Није се цела планета загревала истом брзином током прошле године. Температуре су на Арктику биле за око три Целзијусова степена више од просека у периоду 1961–1990. На норвешком острву Свалбард у арктичком кругу температуре су биле чак шест и по степени изнад дугорочног просека.

У извештају је наведено да је на температуре 2016. значајно утицао пацифички феномен „Ел Нињо” и да је он за 0,1 до 0,2 Целзијусова степена подигао температуре увећане због емисија угљен-диоксида.

„Ел Нињо” је утицао и на ниво овог гаса у атмосфери.

„Пораст угљен-диоксида током 2016. био је најбржи досад забележен, а прошла година је била прва у којој су мерења на хавајској станици Мауна Лоа целе године била изнад 400 честица на милион”, прокоментарисао је за Би-Би-Си британски метеоролог професор Ричард Бетс.

Као екстремне временске неприлике у прошлој години наведене су велике суше у јужној и источној Африци и Централној Америци. Ураган Метју у северном Атлантику опустошио је Хаити, а више стотина људи је изгубило живот, навела је организација која делује у оквиру Уједињених нација.

Екстремна и неуобичајена клима обележила је и почетак ове године. Најмање три пута ове зиме Арктик је доживео неку врсту топлотног таласа, јер су снажне олује са Атлантика донеле топао влажан ваздух у ту регију. Промене на овом крају света утицале су и на остатак планете. У САД је од почетка године било необично топло у неким деловима земље и оборено је чак 11.000 температурних рекорда.

Извештај је објављен у тренутку када климатолози из целог света негодују због става америчког председника Доналда Трампа по овом питању. Нова администрација повукла је неке од мера против глобалног загревања које је увео Барак Обама, док је за шефа Агенције за заштиту животне средине именован Скот Пруит који негира да су емисије угљен-диоксида главни фактор који утиче на климатске промене.