Шибицарење у високом школству

Имао сам десет година када сам у свом родном граду, у једном од најлепших паркова у Србији, први пут видео шибицаре на делу. Од тада нисам заборавио разлику између игара на срећу и преваре, a oва шибицарска превара, тога се одлично сећам, највише ме је изненадила својом отвореношћу. Наиме, „жртви” би увек било показано у којој се од три шибице кликер заиста налази, али би резултат увек био исти, онај који би се полакомио није имао никакву шансу. Да је реч о веома разрађеном систему у којем осим главног мајстора са шибицама има и других учесника сазнао сам тог истог дана, и то директно, када ми је један од тзв. кибицера рекао једно кратко и убедљиво: „Бриши”, и притом ударио још убедљивију чвргу због које вероватно све ово и памтим.

Не желим да кажем да је систем нашег високог образовања исто што и шибицарење, али не зато што ми многи не би опростили – то ме не занима – већ зато што то не би било тачно. Систем подвале с три кутије шибица и једним кликером много је и организованији и успешнији. Наше високо образовање заправо и нема одлике правог система какво је шибицарење, оно личи на њега, а у ствари је само једна стихијска превара.

Редовни професор Рударско-геолошког факултета, дописни члан САНУ

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ