Šibicarenje u visokom školstvu

Imao sam deset godina kada sam u svom rodnom gradu, u jednom od najlepših parkova u Srbiji, prvi put video šibicare na delu. Od tada nisam zaboravio razliku između igara na sreću i prevare, a ova šibicarska prevara, toga se odlično sećam, najviše me je iznenadila svojom otvorenošću. Naime, „žrtvi” bi uvek bilo pokazano u kojoj se od tri šibice kliker zaista nalazi, ali bi rezultat uvek bio isti, onaj koji bi se polakomio nije imao nikakvu šansu. Da je reč o veoma razrađenom sistemu u kojem osim glavnog majstora sa šibicama ima i drugih učesnika saznao sam tog istog dana, i to direktno, kada mi je jedan od tzv. kibicera rekao jedno kratko i ubedljivo: „Briši”, i pritom udario još ubedljiviju čvrgu zbog koje verovatno sve ovo i pamtim.

Ne želim da kažem da je sistem našeg visokog obrazovanja isto što i šibicarenje, ali ne zato što mi mnogi ne bi oprostili – to me ne zanima – već zato što to ne bi bilo tačno. Sistem podvale s tri kutije šibica i jednim klikerom mnogo je i organizovaniji i uspešniji. Naše visoko obrazovanje zapravo i nema odlike pravog sistema kakvo je šibicarenje, ono liči na njega, a u stvari je samo jedna stihijska prevara.

Redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, dopisni član SANU

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU