Фискалну лутрију игра петина Србије

Први резултати наградне игре „Узми рачун и победи” већ се назиру. Укупан промет евидентиран преко фискалних каса у јануару био је 160 милијарди динара, што је за 5,2 одсто или осам милијарди динара више него у истом месецу прошле године. Истраживање „Ипсос стратеџик маркетинга” показало је да фискалну лутрију игра петина грађана Србије, као и да ће још 20 одсто њих до краја марта почети да прикупља и шаље рачуне.

– Ово су већ одлични резултати. Крајње ефекте имаћемо крајем марта када се завршава прво коло наградне игре. Знаћемо више када обрадимо податке о евидентирању промета преко фискалних каса за први квартал ове године – рекла је јуче Драгана Марковић, директорка Пореске управе. Највеће повећање промета забележено је код малих обвезника за 28,78 одсто, што је како је рекла, прави показатељ успешности кампање. У овом сектору је и најизраженије пословање у сивој зони.

У трговини на велико и мало и услугама поправке возила повећање промета било је 83,5 одсто. У сервисима за поправку електричних апарата раст је 24,9 одсто, док је наплата у сектору угоститељства (пружање услуга хране и пића) скочила за 12,9 одсто. У укупном промету, посматрано по секторима, највећи раст промета (изнад 20 одсто) имају услужне делатности, информисање и комуникације. Најмањи раст промета, мањи од два одсто, забележен је у снабдевању водом и отпадним водама и у грађевинарству.

Слање коверти са фискалним рачунима почело је 1. фебруара, а грађани  су могли да прикупљају рачуне од 1. јануара. Србија, по проценама, дневно губи осам милиона евра у сивим токовима. Једном лутријом свакако дугорочно неће бити решен огроман проблем сиве економије који чини чак 30 одсто БДП-а. Многе државе у Европи већ су играле на ту карту, али искуства показују да су позитивни ефекти остали стабилни када су наградне игре организоване у континуитету.

Могуће је да ће се тим примерима водити и Србија. Министарка државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић рекла је да је предвиђено да наградна игра у 2017. буде организована у два наврата. „Да ли ће другог круга бити на јесен и у ком обиму знаћемо када на крају сагледамо укупне ефекте”, рекла је Брнабићева. 

Драган Пенезић, из компаније „Бритиш Америкен тобако” и члан савеза за фер конкуренцију НАЛЕД-а, рекао је да је план да у наредних пет година милијарду евра буде враћено у легалне токове, а да се проценат удела сиве економије у БДП смањи са 30 на 26 одсто.

Истраживање о ставовима грађана о сивој економији показује да грађани Србије под овим појмом најчешће подразумевају рад на црно, а потом и утају пореза и нелегалну продају робе. Интересантно је да готово три четвртине грађана сматра да је сива економија начин преживљавања за сиромашне, а да 44 одсто мисли да овај вид нелегалног пословања суштински нема негативних утицаја на њихов живот.