Србија 1999. године није имала пролеће
„Данас, 18 година после најбруталније агресије, Србија слави пунолетство свог поноса, достојанства и храброг срца. Данас наша мала, али храбра земља слави и што је поново устала и проходала и што није дозволила да буде покорена, што кличе слободи.” Ово је јуче на централној државној церемонији и комеморативној манифестацији „Дан сећања”, којом је обележен почетак бомбардовања СР Југославије, поред железничког моста у Грделичкој клисури изјавио председник Владе Србије Александар Вучић. Он је додао да је то „био трагичан рат у којем је 19 земаља имало потребу да покаже да су богатије и да имају више оружја од мале Србије, али да је и тако мала Србија успела да одбрани своју слободу”.
– Још смо ту и још смо живи, у Србији која је данас слободна и постаје све јача и која никада више неће страдати на начин као што је то било 1999. године. Наш је избор да сачувамо добре односе са НАТО-ом, али Србија никада неће затражити да постане део алијансе која је бесомучно убијала нашу децу и никада и никоме неће дозволити да дирне у дух нашег народа. Нећемо бити део ни било које друге алијансе, ми смо слободна земља, заснована на жељи да све опрости, али и да много памти, јер је у НАТО бомбардовању много људи страдало – нагласио је Вучић, напомињући да је тада причињена већа штета него у Другом светском рату.
Прецизирао је да је на Србију испаљено 500.000 пројектила, а штета је процењена на између 30 и сто милијарди долара. У тих 78 дана НАТО агресије погинуло је више од 1.000 војника и полицајаца, 2.000 цивила, и чак 79 малишана. „Мислио је агресор да ће нас бацити на колена и убити нашу будућност. Много је за њих била скупа та сахрана коју су припремили за нас, скупа је била и за нас. Да могу данас, да сам могао и тада, све бих учинио и све бих дао за ту страдалу децу. Како је рекао Фјодор Достојевски: ’Само је једна њихова суза вреднија од читавог човечанства’”, казао је Вучић.
Осврћући се на трагичан догађај у Грделичкој клисури 12. априла 1999. године премијер је запитао: „Шта данас да кажемо о бомбама и ракетама које су усред Европе направиле такав дим – да ћутимо, или да дамо одговор? Да погнемо, или поносно подигнемо главе. Шта је одговор на смрт у пролеће пре 18 година и невидљивост претворену у сену која лута Грделичком клисуром. Зато ћемо и чувати своју слободу и никоме је нећемо дати.”
Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је у Грделичкој клисури да је циљ Српске одувек била јака и снажна Србија: „Поносни смо на Србију јер су нам годинама уназад бранили да кажемо колико волимо Србију. Ми нисмо босански Срби, ми смо Срби и зато данас на многим местима одајемо почаст страдалима и враћамо сећања на невино изгубљене животе. У 20. веку српски народ страдао је до биолошког истребљења, а саучесништво НАТО-а у свему томе било је врло очито и у Србији и Републици Српској. И увек су проналажени лажни изговори за интервенције, од Маркала до Рамбујеа. Зато смо заједно са Србијом и данас када се оплакују наше жртве, и у Јасеновцу, на Пагу, у Прибиловцима и свуда другде где су нас побили они са којима смо живели. Зна се да је Република Српска у Босни и Херцеговини, али то није наш избор, већ морање. Сви знају да волимо Србију која се гради и развија, која жели да зауме место које јој припада у региону. Али, мора да се зна да Република Српска не прихвата да буде део НАТО-а и мимо Србије. Никада нећемо дозволити и прихватити НАТО границу на Дрини.”
На десној обали Јужне Мораве, поред железничког моста на којем је погођен воз пун путника, одмах поред спомен-обележја жртвама страдалим у овој трагедији, поред фотографије уништене железничке композиције стоји велики натпис „Заборави ако можеш – 12. 4. 1999 – путнички воз 303”.
Поред родбине страдалих, премијера Србије Вучића и председника РС Додика, венце и цвеће на споменик жртвама положили су и представници Народне скупштине Србије, Министарства одбране, Војске Србије, града Лесковца и удружења грађана. Скупу су присуствовали и министри влада Србије и Републике Српске, чланови дипломатског кора...
Комеморативни скуп, који су организовали владин одбор за неговање традиције ослободилачких ратова и град Лесковац, почео је поменом жртвама агресије НАТО-а на нашу земљу који је са свештенством Српске православне цркве одржао епископ рашко-призренски Теодосије, који је однедавно и на челу Нишке епархије.
Подсетимо, у нападу авиона НАТО-а 12. априла 1999. године пројектилима је погођена железничка композиција пуна путника која је пролазила мостом преко Јужне Мораве у Грделичкој клисури. Никада није тачно утврђено колико је људи тада страдало. Погинуло је најмање 16 цивила, а више од 40 повређено – међу којима је било и деце...
