Начини љубавног везивања

Многи људи желе да пронађу „љубав свог живота”. Поетско изражавање које се тако често користи у „питањима срца” често замагљује ствари уместо да их појашњава.

Тако, на пример, нечија изјава „љубав мог живота” подразумева две ствари: наћи особу коју ћу волети и која ће волети мене, али и остварење задовољавајуће, стабилне и трајне љубавне везе са том особом.

Многи не увиђају да су особа и веза коју је могуће остварити са њом две различите ствари. Верују да ако пронађу „праву” особу за себе, да ће из тога произаћи квалитетна љубавна веза. Зато приликом бирања оцењују особу, а занемарују у каквој врсти везе се она осећа удобно.

Резултат је разочарање што са „правом” особом не могу да успоставе задовољавајућу везу. То се најбоље види код оних парова који упркос томе што се воле, долазе на партнерско саветовање зато што им је веза нестабилна и незадовољавајућа.

Када неко разликује особу од везе, тада приликом избора партнера обраћа пажњу на то какву везу жели потенцијални партнер. Претпоставка је и да сама особа претходно зна каква веза њој одговара.

Један од начина на који може да се гледа на љубавне везе јесте кроз теорију емоционалног везивања. Према овој теорији постоје три главна начина везивања за партнера: сигурно, преокупирано и избегавајуће везивање.

Особе које се за емоционалног партнера везују на сигуран начин, сматрају да су вредне љубави и да њихов партнер заслужује да буде вољен. Праве стабилне везе, у којима пружају и примају љубав без страха да ће љубав престати и однос се прекинути. Сматра се да се већина људи на овај начин везује за своје партнере и да због тога имају задовољавајуће, стабилне и дуготрајне везе.

Преокупирани начин везивања је карактеристичан за оне који су несигурни, који стрепе да ће љубав престати, тако да се потпуно посвећују партнеру и одржавању везе. Захтевају сталну пажњу, свакодневне потврде љубави, често су љубоморни и имају велику потребу за телесним контактом и блискошћу.

Избегавајући стил везивања имају они који у вези држе већу дистанцу, који су затворени, не воле додиривање, чувају своју интиму и није им тешко да буду сами.

Када неко на основу тога како је функционисао у претходним везама препозна свој типични стил везивања, тада може и да оцени који тип партнеровог везивања му одговара. Правило је да шансу имају парови у којима она и он имају исти начин везивања. Најнестабилније везе су оне у којима један партнер има преокупирани а други избегавајући начин везивања.

Ако неко жели да промени свој типични начин везивања, мора да промени уверења о љубави и блискости на којима је он заснован. Заинтересовани могу да потраже више информација у одличној књизи „Веза” Амира Левина и Рејчел Хелер.