Дозвољено шарање по гласачким листићима

Председничка предизборна кампања улази у финиш, формирају се бирачки одбори, а њихови чланови крећу на обуку како би што боље и ефикасније у изборној ноћи бројали гласове.

Једна од „лекција” коју ће морати да савладају у овој „изборној школици” јесте како да препознају важеће и неважеће листиће.

Некад није било дилеме – важећи је само онај листић на којем је заокружен редни број кандидата (за председничке изборе) или листе (за парламентарне изборе).

Закон, међутим, гласачима сада дозвољава да буду и много креативнији и на листићу искажу свој политички став, и то не само заокруживањем кандидата. Тако српски бирачи могу по свом листићу да цртају, прецртавају и исписују поруке.

Али, да би листић био важећи, уз ово шарање, обавезно морају да заокруже један редни број испред кандидата за кога гласају. Односно, како стоји у Правилнику о раду бирачких одбора, „важећи гласачки листић је онај који је попуњен на начин из којег се са сигурношћу може закључити за кога је бирач гласао”. Такође се прецизира да, „упркос томе што су на листићу исписани или нацртани коментари, пароле и друге поруке или што су друге изборне листе прецртане”, бирачки одбори га морају признати као важећи.

Уочи сваких избора Републичка изборна комисија по правилу обавести гласаче како би требало да попуне гласачки листић, али од свеопштих избора 2012. стоји и одредба која дозвољава креативност. Иако је ово трећи изборни циклус који то омогућава, недавно подсећање РИК-а на то како изгледају важећи, а како неважећи листићи, изазвало је полемику на друштвеним мрежама јер, очигледно, многи нису знали за ово своје право.

С друге стране, гласачки листић ће бити неважећи ако није попуњен (бели листићи), или је „попуњен тако да се не може утврдити за коју је изборну листу бирач гласао, као на пример листић на којем је бирач заокружио или подвукао више од једног редног броја испред имена и презимена кандидата”. Ова пракса, којом се дозвољава и шарање по листићима, уведена је, како каже Раша Недељков из посматрачке мисије ЦРТА „Грађани на стражи”, пре свега због оних који погреше приликом гласања, па затим увиде ту грешку и желе да је исправе.

„То је важна тековина у развоју демократских принципа који се примењују код нас у Србији. Зашто бисмо ми ограничили некога ко је евентуално направио грешку из било којих разлога. Кандидати, рецимо, имају слично име или је гласач пожурио или је чуо један број и пермутовао бројеве на листи. У тој ситуацији, да нема могућност да исправи свој глас на начин да опет недвосмислено покаже за кога је гласао, тај бирач би изгубио бирачко право, његов листић би био проглашен неважећим”, објашњава Недељков.

То, практично значи да, ако погреши и заокружи кандидата кога није желео, може то да прецрта и заокружи други редни број испред онога за кога заиста жели да гласа и листић ће бити важећи. Има ли онда места за слободно тумачење бирачког одбора шта је важећи, а шта неважећи листић?

– Бирачки одбор утврђује резултате гласања на бирачком месту и он треба да каже шта је и како гласано. Закон је јасан, али је ипак на бирачком одбору да утврђује шта је важеће, а шта не. Отуда је важно да се бирачима скрене пажња да гласају на начин којим ће се простор за размишљање или промишљање у бирачком одбору свести на најмању могућу меру како би се смањио ризик да бирачки одбор тумачи за кога је неко гласао или није гласао – упозорава Недељков и додаје да то што неко жели да и поред гласања искаже и неки политички став повећава ризик да та врста „додатка” на гласачком листићу бирачки одбор доведе у дилему за кога је гласао бирач.

Велики је проблем то што су чланови бирачких одбора, како каже Недељков, врло често недовољно едуковани. А на крају, нико не може да прати кретање свог листића како би могао да распрши евентуалну дилему код чланова одбора.