Симболика броја девет

Бранка Бајић и Никола Крнета упознали су се 1999. године, а на колективном венчању за које су се пријавили, од двеста парова, они су уписани под бројем 99.

Бранка је рођена у Београду 1978. године. Завршила је медицински факултет и пре недељу дана добила је стално запослење у Дому здравља Земун. Никола је дипломирао глуму на БК академији у класи Феђе Стојановића и Мише Вукобратовића.

Већ две године станују у изнајмљеном стану у Новом Београду. Срели су се у Кнез Михаиловој улици, где је будући глумац, пре него што је ангажован у представама Милана Караџића, Егона Савина, Кокана Младеновића, Синише Ковачевића, продавао наочаре за сунце. Тада није био глумац.

– Скоро десет година смо заједно. Сестре су виделе текст о колективном венчању и дале нам број телефона. Данима смо размишљали шта да радимо. Нисмо из те приче. Мислили смо – ту се пријављује велики број људи и немамо шансе. Наше венчање се никада није доводило у питање, само су нас сада убрзали. Стало нас питају– када ћемо да се венчамо. Е, па, поштована родбино, право је време – почиње причу Никола Крнета.

Он каже да нема стални позоришни ангажман и ако успе да сними телевизијску рекламу то ће им донекле поправити просек.

– Када смо, пре две године, почели да живимо заједно, прво смо скупили паре за станарину за шест месеци. И тако опет. Сада нам сигурност улива стално запослење које је добила Бранкица – каже млади уметник.

Овај пар не размишља о класичном венчању. За колективно венчање се нису пријавили због гламура, нити због личне промоције. Новчани моменат је био пресудан.

Бранкица је одрасла на Новом Београду код „Фонтане”, где јој живе родитељи. Николини имају кућу у Калуђерици.

Будући да се баве сасвим различитим професијама, интересовало нас је како ће успети да ускладе будући животни ритам.

– Позив Николин је врло необичан. Уметнички свет је посебан. Има доста егоцентризма, привлачења пажње и уображености. Некада помислим да нећу издржати до краја тај његов свет. Није лако. Темпо живота нам је потпуно различит. Ја лежем у 10 сати увече, устајем у пет ујутру. Његов посао је ноћни. Најтеже ми пада када не можемо да се ускладимо – казује млада докторка.

Оно што ово двоје људи који планирају да стану на заједнички „луди камен” зближава јесте и љубав према животињама и спорту. У слободно време баве се планинарењем, возе ролере, а Никола је опчињен воденим светом и роњењем.