Потера за генералом Иваном Корадеом

Од нашег сталног дописника
Загреб, 28. марта – Када је прекјуче у виноградској викендици свог оца у загорском селу Витешинец пронађен убијен Давор Петриш, ратни ађутант пензионисаног хрватског генерала из тог краја Ивана Корадеа, ником није падало на памет какви догађаји следе иза тога, незапамћени у овом иначе мирном крају. Сутрадан, тј. јуче, у двадесетак километара удаљеном селу Велика Ветерница код Лобора догодио се тешки злочин, масакр у којем су увече ватреним оружјем и ножем убијени Цилика Худић (62) и њен 16- годишњи унук Горан Худић, а око 300 метара даље у својој кући пронађен је и убијени самац Фрањо Кос (62). Мештанин Владимир Кнок, звани Пшеница, преживио је рањен тај крвави поход непознатог убице и успео је полицији да опише нападача као крупног човека.

У том селу, иначе, у новој кући ограђеној високим зидом живи контроверзни генерал Иван Кораде, хрватски ратни херој, познат по постављању велике хрватске заставе на книнској тврђави коју је пред ТВ камерама пољубио Туђман по заузећу тог града у „Олуји” 1995. године, али и по бројним испадима, поготово када је пензионисан 1997. године. А Кораде је баш крупан човек.

Онда је изненада стигла вест да полиција – око 300 специјалаца – тражи и лови Корадеа по Загорју да га „нешто пита”. Наиме, иако је данас издата за њим и потерница, службено Кораде није осумњичен за почињени масакр него га траже „ради информативног разговора”. Директор хрватске полиције Маријан Бенко, који је убрзо стигао на терен, о томе каже: „Генерала Корадеа тражимо ради информација које могу користити у истрази. Не тражимо само њега већ још неколико особа које се доводе у везу с убиствима.”

У међувремену приведен је Корадеов 18-годишњи син Марио, саслушан у полицији и затим пуштен, а потрага и потера за његовим оцем се интензивно наставља. У томе уз специјалце учествују и хеликоптери и специјалне полицијске службе, а грађани се позивају да пријаве ако угледају неко од два такође нестала Корадеова возила – црни „мерцедес” високе класе и „мицубиши паџеро”, такође црне боје.

Док специјалци и полиција траже Корадеа, у јавност непрестано излазе нови детаљи овог крвавог догађаја, који по свему судећи има подуже корене. Испоставило се, наиме, да је убијени Фрањо Кос још пре протеклог рата имао сукоб с Корадеом и да га је тада убо ножем. Треба знати да је Иван Кораде пре рата био инсталатер централног грејања и поприлично набусит момак познат по испадима и тучама. Одмах на почетку рата добровољно се јавио у специјалну полицију када почиње његова вртоглава војничка каријера иако није имао никакво војно образовање. Већ 1992. на јужном ратишту теже је рањен (изгубио је руку, али сведоци тврде да се то није десило у борби него у превртању аутомобила када је са саборцима ишао по ражањ за прасиће), али се већ после две недеље вратио из болнице. Бобетко га је унапредио у чин генерала, а из рата је изашао као генерал-пуковник.

Какав је био по нарави довољно говори податак да је 1997. године одбио Туђманово пензионисање, па су морали да га ухапсе и присилно удаље у пензију. Није кажњен, као ни много пута после тога када је правио тешке физичке испаде малтретирајући људе око себе у алкохолисаном стању. Такве људе је окупљао око себе, па је његов ађутант Давор Петриш 1993. године у Корадеовој присутности у гостионици „Толимир” у Вараждинским Топлицама 1993. године из пиштоља убио Горана Видовића и Момчила Тулума, за шта је осуђен на седам година затвора и одлежао у Лепоглави. Крајем те године Кораде је именован командантом 7. гардијске бригаде познате као „Пуме”, с којом је ратовао и у БиХ, све до Мркоњић-Града, па је за њега био заинтересован и хашки суд због масакра који су хрватски војници тамо извршили над српским становништвом. Његова улога у томе до данас није рашчишћена.

Дознало се такође да је над његовим ађутантом Давором Петришем прекјуче извршено својеврсно ритуално убиство: пуцано му је прво у очи, а затим у лобању. Полиција само спомиње да је био масакриран, али се не наводе детаљније врсте повреда на рукама и ногама. Да ли је, можда, нешто видео о чему није смео да говори, па је овако за сваки случај елиминисан? Много тога дознаће се тек када потера пронађе Корадеа, иако има и мишљења да он више и није жив, да је пресудио себи.