Кредитно клацкање
Због развода и кредита начисто сам пук’о. Али, теже од свега пао ми је мукотрпан пут до зајма за стан... А како ћу се ослободити те омче око врата у наредних 25 година више не смем ни да размишљам, жалио се млађи човек. Уз прикупљање хрпе документације и избор праве банке ваљало је да се определи да ли ће стамбени кредит узети индексиран у еврима или швајцарцима, уз променљиву или фиксну камату. Требало је и да провери како банка израчунава рату – по средњем или свом курсу, за који се никада не зна колики ће бити сутра, али и да прати колико евро вреди на европском тржишту.
Дугорочни кредити у Србији углавном су индексирани у еврима. Каматне стопе за кредите у еврима формирају се тако што банке узимају у обзир кретање ЕУРИБОР-а – камате на европском тржишту новца, по којој првокласне банке међусобно позајмљују новац, уз додатак марже. Пракса је да банке каматне стопе за клијенте усклађују на основу шестомесечног ЕУРИБОР-а и да то чине четири или два пута годишње, наравно ако има промена.
Првог радног дана јануара ова каматна стопа износила је 4,75 одсто, док је крајем овог месеца била 4,66 процената. Очекује се да би за висину те промене требало да се снизи каматна стопа за све кредите који су индексирани у еврима и то код банака које рате обрачунавају квартално.
Међутим, треба имати у виду да је од почетка године динар ослабио – истиче мр Горан Николић, сарадник Привредне коморе Србије. Тако је првог дана јануара евро вредео 79,2 динара, до јуче је средњи курс био 82,31 динар.
Каматне стопе стамбених кредита везаних за евро у Србији у априлу могле би да буду смањене, али под условом да до краја овог месеца новац драстично не поскупи у еврозони. Иако ће рате у еврима бити мање, због слабљења динара од почетка године за око пет одсто, грађани неће осетити неки значајнији добитак. Који курс користи банка при обрачуну отплате рате зависи од тога да ли се за узети кредит у еврима одмах плати конверзија у динаре (кошта најчешће један одсто), или га банка сваког месеца израчунава на основу свог продајног курса
Николић додаје да постоје и два обрачуна камате. Банка ређе саопшти камату, али и могућност да ће је евентуално мењати у складу са економским, односно каматним променама у земљи и свету. То је лошија могућност, јер није транспарентна. Други начин је да је номинална камата једнака банкарској, плус шестомесечни ЕУРИБОР или ЛИБОР на франак. Ефективна камата укључује и до два одсто накнаде коју банке наплаћују.
У Србији је од укупно одобрених стамбених кредита, око две петине индексирано у швајцарском франку. Интересовање за њих је и даље велико, јер су у старту повољнији. Ризик за такве дужнике је евентуално јачање „швајцараца” у наредних 20 година у односу на евро. Међутим, судећи по односу те две валуте у последњих готово десет година (франак је ојачао за само нешто више од два одсто), он се ни у наредној деценији, како оцењује овај аналитичар, неће осетно променити.
Код стамбених кредита везаних за „швајцарце” не очекују се измене каматних стопа јер, практично, није било промена ЛИБОР-а од почетка јануара. Ако би ЛИБОР остао исти и 1. априла, рата за кредит од 30.000 евра би износила 17,754 динара, што се може видети у табели. За исти износ кредита у еврима, пак, ако курс остане непромењен, у априлу ће рата износити 244,6 евра, односно 20.273 динара.
-----------------------------------------------------------
„Откочене" субвенције за стамбене кредите
Национална корпорација наставила је јуче да одобрава захтеве за зајмове, а од понедељака ће поново да прима нове
Национална корпорација за осигурање стамбених кредита (НКОСК) почела је да од јуче опет одобрава захтеве за зајмове уз подршку државе поднете пре њихове обуставе, док ће нове почети да прима од понедељка, изјавио је јуче за „Политику" директор Александар Јовић. По његовим речима, исплата одобрених захтева за субвенционисање тече несметано и без застоја.
Сада се у Националној корпорацији налази око 70 захтева који нису одобрени, а колико их је у „обради" код пословних банака податак је у који НКОСК, како је рекао Јовић, нема увида. Захтев улази у процедуре тек када га пословна банка поднесе Корпорацији.
На питање како је софтвер, ипак, могао да буде кривац за више од 10 дана застоја у одобравању кредита и колико је људи ангажовано на уносу података, Јовић је рекао да се пријем захтева за кредите са субвенцијом и захтева за осигурање обавља путем портала НКОСК-а.
- Свакако да преласком на нови систем могу искрснути и неки проблеми. Податке, иначе, директно уносе кредитни службеници банака, а не запослени у НКОСК-у - објаснио је Јовић.
Новац за субвенције се уплаћује, додаје он, директно са рачуна буџета на рачун банке, а потом на рачун корисника кредита, одакле се трансферише на рачун продавца некретнине у складу са купопродајним уговором.
Ни један једини динар се за субвенције не уплаћује на рачун НКОСК-а, нити има потребе за тим. Новац издвојен за ову намену налази се у буџету и није га могуће користити у друге сврхе, изричит је Јовић, при том одбијајући све спекулације да су средства већ потрошена.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


