Лане због предозирања лечено 289 људи

Сваке седмице у свету се појаве бар две нове дроге, а дилери их, осим преко интернета, продају и у кертриџима за електронске цигарете. Последњих десетак година дошло је до пораста броја корисника нових психоактивних супстанци познатих као „лигл хај”, „синтетичкe дрогe” или „пилулe за забаву”.

Ови наркотици често имају називе који асоцирају на летење, галаксије, змајеве, магије... И мала количина довољна је да се онај који их користи – предозира.

– Имали смо пацијента који је збринут због ефеката ајахуаске. То је биљка из амазонских џунгли која заједно с биљком чакруна испољава психоделичне ефекте. Пласира се као лек пеуранских Индијанаца који доводи до „прочишћења” или „проширења свести”. Ефекти су индивидуални, а оно што је заједничко у тим искуствима су халуцинације, некада веома црне, нимало пријатне. Тај пацијент имао је халуцинације које су трајале три дана – каже у разговору за „Политику” професор др Славица Вучинић, начелница Националног центра за контролу тровања (НЦКТ) на Војномедицинској академији.

У овој специјализованој институцији за дијагностику и лечење акутних тровања, годишње се збрине до 5.000 пацијената. Прошле године је због предозирања психоактивним супстанцама лечено 289 људи.

– Највише је било оних који су користили хероин – 162 пацијента. Премда доминирају особе старије од 30 година, забрињава податак да је хероин користило тридесетак адолесцената, од којих је четворо имало мање од 18 година – каже др Вучинић.

У НЦКТ-у лечено је и 15 малолетних особа због коришћења марихуане. Такође, 18 пацијената збринуто је због ефеката кокаина, 12 због екстазија, а троје младих потражило је прошле године медицинску помоћ јер су се предозирали ЛСД-ом.

У Србији тренутно има више дрога у нелегалној понуди него раније, укључујући и синтетичке. Такође, коришћење свих врста наркотика је у порасту, а заступљени су у свим срединама (не само у великим градовима већ и у селима). Нестала je граница између такозваних дрога за богате и сиромашне.

Професорка Вучинић каже да је поново актуелан „спајс” (први синтетски канабиноид). Хемијска разноврсност синтетских канабиноида све је већа, а по дејству су 20 до 100 пута јачи од канабиса. Ове дроге се уносе пушењем, а пласирају се као наводни „освеживачи ваздуха” под називима: „спајс”, „јамајско злато”, „јутакан ватра”. У нашој земљи познати су као „биљни тамјан”, „црна трава”, „бели слез”, „шарп блубери“. Tакође, у цигарети коју је користио један младић доказан je синтетски канабиноид „MDMB-CHMICA”, са којим се повезује више десетина смртних случајева у Европи, што указује да је био и на нашем тржишту, иако је већ стављен на националну листу.

– Тровање овим психоактивним супстанцама укључује немир, халуцинације, поспаност, конфузност, убрзан срчани рад, бол у грудима, отежано дисање, повраћање, поремећај моторне координације... Симптоми се повлаче за четири до 14 сати, сем акутне психозе која може трајати неколико дана. Због велике јачине, довољно је неколико десетина милиграма супстанце по препарату, који је нека биљна мешавина преко које је попрскан синтетски канабиноид. То значи да се од једног килограма супстанце може добити на хиљаде препарата. Колико илегална индустрија прати захтеве и потребе тржишта, у циљу доспевања до крајњег корисника, а то су млади, синтетски канабиноиди већ су пронађени и у кертриџима за електронске цигарете – каже др Вучинић.

Смртоносна дрога, о којој се недавно писало у домаћим и светским медијима је такозвани „пинк”, који је сличан морфину и од њега је јачи седам-осам пута. На срећу, „пинк” није стигао у Србију, али треба бити опрезан јер се осим код дилера може набавити путем интернета. Некада га продају и у комбинацији са хероином. Др Вучинић сматра да о новим психоактивним супстанцама и њиховим фаталним ефектима на здравље редовно треба упозоравати.

– „Пинк” је синтетисан 1970. у фармацеутској компанији „Упџон” као снажни аналгетик за примену у онкологији и хирургији. Није пласиран на тржиште али је патент остао. Појавио се 2015. и од тада је регистровано на десетине смртних исхода због коришћења ове супстанце, чак и код деце – каже др Вучинић.

Због овога,дрога „пинк” забрањена је у Шведској, Финској, Флориди, а новембра прошле године га је и америчка агенција за борбу против дрога (ДЕА) ставила на листу 1, на којој је и хероин.

– Може се пити када се продаје као лажни аналгетик, ушмркавати или убризгавати. Ефекти су еуфорија, релаксација у почетку, а затим изражен свраб, миоза, престанак дисања, кома, психоза и смрт. Изазива зависност – објашњава за наш лист др Вучинић.

Она каже да су нове психоактивне супстанце (НПС) само условно нове, јер су многе од њих познате 30-40 година када су откривене у току истраживања неког лека.

– Илегалне лабораторије стално мењају хемијски састав већ постојећих супстанци, тако да и минимална промена значи нову дрогу која није више на листи контролисаних – наводи начелница НЦКТ-а.

Тренутно се на међународном нивоу воде расправе о трошковима и предностима различитих опција политике о канабису. Производња канабиса је главни извор прихода за организовани криминал. Процене су да од продаје и трговине наркотицима криминалци годишње зараде 25 милијарди евра, од чега је 40 одсто од трговине канабисом. Свакодневно у Европи један одсто становништва користи ову дрогу. То је алармантан податак, јер је познато да је канабис такозвана дрога почетница, која младе уводи у свет тежих опијата.

Према подацима Светске здравствене организације најмање 250 милиона људи у свету узимало је макар једну психоактивну супстанцу.

Може се рећи да је једина охрабрујућа ствар у вези са дрогама – статистика, која показује да је употреба психоактивних супстанци међу шеснаетогодишњацима у нашој земљи мања него у земљама ЕУ. Ситуација је боља него у више од 30 европских земаља, где је око 17 одсто деце пробало дрогу док је код нас осам одсто.

– Међутим, када видите било кога од тих младих људи у Националном центру за контролу наркотика ВМА, који су већ закорачили у свет дроге, сва статистика губи смисао – закључује др Славица Вучинић.