Балкански Трампови опаснији од Русије

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Ако је веровати европским политичарима и угледним западним медијима, западни Балкан је поново на ивици рата, а главни дестабилизујући фактор у балканском „бурету барута” јесте Русија.

Иако се поједине процене бивших америчких шпијуна да би „руска подршка Србији могла да изазове нови рат на Косову, поцепа БиХ и изазове рат са Хрватском која је сада чланица НАТО-а” уклапају у раширено негативно сагледавање Русије у америчким и европским медијима, европски политички стручњаци за Балкан сасвим другачије сагледавају проблеме у овом региону.

Европска забринутост за западни Балкан „букнула” је заправо пошто се висока представница ЕУ за спољне односе и безбедносну политику Федерика Могерини вратила са балканске турнеје фрустрирана, како је проценио словачки шеф дипломатије Мирослав Лајчак. Уследио је самит ЕУ на којем су лидери ЕУ по ко за који пут послали „недвосмислену подршку” европској перспективи западног Балкана.

Недуго потом немачки демохришћанин и председавајући Спољнополитичког одбора Европског парламента (ЕП) Дејвид Мекалистер појаснио је да се под „спољним факторима” заправо подразумева Москва.

„Русија намерно дестабилише Србију. То нас веома брине”, рекао је он за конзервативни „Велт”, додајући да Русија врши утицај и на остале балканске земље. „Русија води политику дестабилизације ситуације у Србији како не би дозволила улазак балканских земаља у ЕУ.”

За разлику од политичара који су врло лако окривили Москву за све проблеме на Балкану – од изборне кризе у Македонији, преко тензија између Београда и Приштине и нефункционалности БиХ, до напете политичке атмосфере у Црној Гори и Албанији – немачки академски стручњаци за Русију и европски стручњаци за Балкан ствари виде другачије. Према њиховом мишљењу, забринутост ЕУ за ситуацију на Балкану добрим делом је узрокована њиховим страхом да САД више нису заинтересоване за овај регион.

Професор Петер Шулце у разговору за „Политику” истиче да му колеге из немачких политичких фондација, које су активне у Београду, Загребу и широм Балкана, увек кажу да је руски утицај протеклих година порастао.

„Русија је присутна на Балкану, али то није због неке посебне намере, већ Русија тамо уопште није била присутна деведесетих, а у првим годинама новог миленијума није била заинтересована за Балкан. Сада узимајући у обзир фрагментацију и немобилност ЕУ, веома је логично за Русију да унапреди везе са појединачним балканским земљама”, каже овај стручњак са Русију, који је био и на челу Фондације „Фридрих Еберт” у Лондону и Москви. „То је нормални политички процес и не бих рекао да Русија хоће да да успостави контролу или неки режим утицаја. Они следе своје националне интересе. А извесно надметање између ЕУ и Русије постоји и то је врло нормална ствар у Европи.”

Према оцени Шулцеа, ЕУ у првим годинама новог миленијума није иста са ЕУ сада, јер је раније била уједињена и врло атрактивна, представљајући магнет за интересе земаља, попут балканских.

„То време је завршено. ЕУ се сада сагледава као разједињена и у расулу, економски још није слаба, али је пуна проблема, због чега је знатно смањена њена мека моћ да привлачи остале земље ка чланству у ЕУ. Наравно да људи на Балкану нису слепи и виде шта се дешава и настоје да креирају независнију политику. То чине чак и поједине чланице ЕУ, попут Мађарске”, истиче Шулце.

Некадашњи британски министар за Европу у влади Тонија Блера Денис Мекшејн, у ауторском тексту за бриселски портал „Јуроактив”, поручује ЕУ да заборави Русију, истичући да западни Балкан има нову претњу – локалне политичаре чија је популистичка политика слична Трамповој и који одбијају да прихвате одржање стања насталог после деценија ратова. Као примере он наводи македонског премијера Николу Груевског, који не жели да прихвати да је изгубио изборе, потом на Косову покрет Самоопредељење, који уз странку Рамуша Харадинаја не дозвољава влади у Приштини да заврши утврђивање границе са Црном Гором, али и председника Републике Српске Милорада Додика за којег каже да одбија да примени Дејтонски споразум.

А што се тиче оцена да би Балкан лако могао да склизне у нове сукобе, утицајни стручњак за Балкан и Евроазију Атлантског савета Димитар Бечев истиче да „заправо, Балкан није ни у каквој опасности да уђе у рат некој блиској будућности”.

„Ипак, све мања ангажованост Запада на овим просторија, заједно са (економском) стагнацијом региона и демократским назадовањем, омогућава идеалан пут за Русију да суптилно стекне утицај међу лидерима и у јавности широм Балкана”, истиче он и додаје да Русија нема потребе да на Балкану покреће неку војну акцију јер на слабим тачкама политике ЕУ на Балкану лако постиже политичке поене у надметању са ЕУ и САД. „Локалне вође воле да играју једни против других и тако извлаче одређене повластице, на основу лекција из ’Титовог уџбеника’ који је прошао тест времена. Али када су притиснути да изаберу, они ће се определити за Европу и САД.„

Због тога, према оцени Бечева, не постоји алтернатива снажном ангажовању ЕУ на Балкану.

„Запад не би требало да омета беспотребна прича о повратку у деведесете. Уместо тога, требало би да сагледа шта не ваља у домаћој политици постјугословенских држава и притисне лидере да озбиљно схвате владавину права, слободу медија и независно цивилно друштво”, истиче он и додаје да је, нажалост, сада то велики задатак јер „су ти елементи под претњом и у развијеним демократијама са обе стране Атлантика”.